Главная страница

Мы в соцсетях











Песни родной Сербии







.......................




/1.1.2005/

Правоверни истераше правоверне




     




     После активирања албанске сведозвољености на Косову, из те српске покрајине били су принуђени да побегну не само Срби, већ и представници других националности које живе на његовој територији. Изузетак нису били чак ни народи који исповедају Ислам. Албанска агресија, често помешана с ниским склоностима, дотакла је све.




      Као један од примера жртава албанске “ослободилачке борбе” могу послужити косовске Адиге. Адиге, односно Черкези, један су од севернокавкаских народа Русије. Апсолутна већина њих по вероисповести су муслимани. Компактно настањују територију Адигеје, Кабардино-Балкарије, Карачајево-Черкезије и Краснодарске покрајине. Историја појављивања Адига на Балкану нераскидиво је повезана с исходом Кавкаског рата. И поред упорног отпора руској војсци, Адиге су претрпеле потпун пораз. Услед тога је известан део становништва, пратећи “непомирљиве” вође, био принуђен да напусти отаџбину и пресели се у Турску.




      Локалне власти су Адиге (Черкезе) доспеле у Отоманску империју раселиле у разним њеним областима: на Блиском Истоку, на територији Турске, Египта и на Балкану. Насељавање Адига (Черкеза) на Балкан (од ушћа Дунава до Босне и Херцеговине) вршено је по пројекту Мидхат-паше. Адиге-досељеници  “махаџири” требало је да обављају нешто налик на функцију милиције и учествују у гушењу устанака староседелаца против турских власти. Турци су брђане успешно користили за своје интересе. Они су ватрено обављали своју дужност, видећи у локалном хришћанском становништву истоверце Руса. Природно је што је у житељима Балкана створена објективно негативна слика о Адигама као угњетачима, убицама и разбојницима  новим јаничарима, што су они у суштини и били.




      Махаџири-Адиге активно су учествовали у руско-турском рату 1877-1878. г. Већи део Адига је после пораза Турске напустио Балкан. Мање енклаве Адига остале су само на територији Македоније и Србије (Косова).




      На Косову су Адиге до почетка 1980-их година одржавале нормалне добросуседске односе и са Србима и с Албанцима. Међутим, Албанци су, стекавши 1974. г. велику аутономију, стално вршили притисак на Адиге, спроводећи према њима политику дискриминације. Нису их примали на посао (захтевајући савршено знање албанског језика, српски није ни узиман у обзир), од Адига је захтевано да промене националност из адигске у албанску. Сем тога, локални Албанци су Адиге отворено називали Русима, захтевајући да оду у Русију.




      Централне власти Југославије су после Титове смрти обратиле значајну пажњу на немирно Косово. Предузете су специјалне мере познате као диференцијација становништва. Сваки је грађанин давао писмену изјаву о својој лојалности према званичном руководству Србије и неучествовању у сепаратистичким покретима. Адиге, које су се благонаклоно односиле према Србима, показале су се исправним грађанима и прошле проверу. Српске власти су им чак званично дозволиле да у школама уче матерњи језик.




      После разбијања СФРЈ, јачања нестабилности и напетости у покрајини и активирања делатности албанских екстремиста-сепаратиста односи између Адига и Албанаца сасвим су се покварили. Адигама које су заузимале просрпске позиције од стране албанског становништва стално је изјављивано да на Косову више нема места за њих. У условима сталних претњи и уцена, српске власти су Адигама поделиле оружје за самоодбрану.




      Нарастајућа напетост ситуације у покрајини, стални притисак на Југославију од стране ЕУ и Запада, оптуживање земље за политику национализма, плус случајеви филистарских сумњичења Адига од стране појединих Срба за симпатије према Албанцима-муслиманима оживели су у Адигама идеју о повратку.




      Положај Адига се још више погоршао после почетка борбених дејстава ослободилачке армије Косова. Албански екстремисти су од њих захтевали плаћање пореза у корист ОВК, претећи обрачуном у случају одбијања. Принудно финансирање екстремиста је са своје стране могло супротставити Адиге Србима као саучеснике сепаратиста. Адиге су доспеле између чекића и наковња. Оне нису биле у стању да саме напусте Косово, суочивши се с проблемом великих материјалних губитака. Поседујући знатна имања и удобне и уређене куће, Адиге то нису могле продати по иоле прихватљивој цени. Албанско становништво их је на све могуће начине омаловажавало изјављујући, између осталог, да ће им Черкези пре или касније сами оставити своју имовину, пошто ће Албанци приморати Адиге да напусте околину Приштине.




     




     Отворено сучељавање АОК и српске војске, као и натовска бомбардовања Југославије актуелизовали су питање хитног решавања проблема косовских Адига.




      Албанци су уз “благослов” Запада започели са својим злочинима, и то незадрживо, криминално, најчешће не гледајући ко је ко, не разликујући цивиле од људи у униформи, обичне људе од полицајаца и војника, полицајце од војника Југословенске Армије, Србе и Црногорце од Албанаца итд. Према објављеним подацима Министарства унутрашњих послова Србије, на територији Косова и Метохије је само од фебруара до јуна 1998. г. регистровано 409 терористичких напада, тј. преко 80 месечно (другим речима, свакодневно малтене три терористичка напада). Притом је карактеристично што је 261 од укупно 409 терористичких напада имао за циљ цивиле или цивилне објекте.




      У насталој ситуацији је донета заједничка одлука Руководства Републике Адигеја и адигејске заједнице на Косову о потреби започињања повратка Адига с Косова у историјску отаџбину. Свим званичним структурама и установама РФ и СРЈ послата су одговарајућа писма и упити Владе Републике Адигеја у којима је објашњена ситуација и упућена молба да се започне процедура пресељавања Адига с Косова у Адигеју.




      Ево текста писма председника Републике Адигеја А. Џаримова упућеног председнику Југославије С. Милошевићу.




     




      Председнику Савезне Републике Југославије




      С. Милошевићу





     




      Поштовани господине Председниче.




      Част ми је замолити Вас да размотрите и позитивно решите питање репатријације села Доње Становце Косовског округа у исконску историјску отаџбину  Руску Федерацију у Републику Адигеја.




      Њихови преци којих је било око 500 породица Адига (Черкеза) су се 1864. г. као резултат Кавкаског рата преселили у Србију и населили у неколико насеља  Милешево и Доње Становце. Стицајем низа политичких, економских и других разлога у Русији, они су били принуђени да се задуго настане на Косову, чврсто остајући лојални грађани и живећи у пријатељству са Србима.




      На жалост, решавање проблема пресељавања Адига, које траје већ преко две године, поремећено је изузетним заоштравањем међуетничких сукоба у региону. Албанци, који чине апсолутну већину становништва покрајине (90%) створили су неподношљиву ситуацију око малобројне заједнице Адига због њиховог лојалног односа према Србима и српским властима и неприхватања сепаратистичких стремљења одређених кругова на Косову. Забележени су случајеви да екстремистички настројени Албанци напасају стоку на усевима Адига, спаљују им житарице, уништавају пољопривредне машине, насилно одузимају прикупљену летину, користећи своју бројну надмоћ. Учестали су физички напади на омладину, порастао број претњи обрачунавања с Адигама. Албанци тим самим стварају неподношљиву ситуацију зарад приморавања Адига да неорганизовано напусте своје домове, и да би завладали њиховим некретнинама. А то су: 30 солидних сеоских кућа, две зграде у граду Приштина, 100 хектара плодне земље, знатна количина пољопривредних машина у укупној вредности од 25-30 милиона немачких марата. И поред настојања српских власти, Адиге у условима албанске већине на Косову остају незаштићене.




      Покушаји Адига да распродају читаву имовину, чак и по нижим ценама, немају успеха. Албанци је намерно не купују, рачунајући на то да ће им у сваком случају припасти, и то бесплатно.




      Радна група МИП РФ је у вези с тим фебруара о.г. посетила Савезну Републику Југославију и уз учешће Амбасаде и Конзуларног одељења МИП РФ у Југославији проучила жеље сваког Адиге да се врати у своју историјску отаџбину. Уверивши се у њихову чврсту намеру, радна група је за 90 лица села Доње Становце припремила потребну документацију за добијање руског држављанства, која се сада налази у Одељењу за конзуларну службу МИП РФ.




      С обзиром на знатно погоршану ситуацију, молим Вас, господине Председниче, да помогнете у продаји некретнина и пољопривредног инвентара Адига и чини нам се да би као једна од варијанти решавања тог проблема било целисходно да Влада Савезне Републике Југославије откупи некретнине Адига с тим да их преда и насели Србима.




      Ми смо са своје стране спремни да примимо своје земљаке  нове држављане Русије и сместимо их у Републици Адигеја, и у ту сврху је одређено место за насељавање, парцеле за изградњу и 150 хектара ораница за организовање сељачких (фармерских) газдинстава.




      Желео бих да се надам, господине Председниче, да ће Ваше разумевање и подршка омогућити позитивно решавање питања пресељавања Адига Косовског округа у Руску Федерацију у Републику Адигеја.




      С искреним поштовањем




      Председник Републике Адигеја






      А. Џаримов





     




     




     




     Уз активну помоћ Владе РФ и званичних власти СРЈ косовске Адиге су у најкраћем року успеле да се врате у историјску отаџбину  Адигеју. За досељенике је недалеко од престонице Адигеје било изграђено село Мафехабл. Првих седам кућа усељено је 7. априла 2000. године.




      Касније су косовске Адиге одржале митинг протеста против терора на Балкану, и често давале званичне изјаве с осудом сепаратизма, теротизма и насиља на Балкану, као и агресије на Србију и Црну Гору и Македонију.




      Ситуација с принудним пресељавањем косовских Адига по ко зна који пут показује лажност и неоснованост свих “ослободилачких” парола Албанаца. Сва са Запада диктирана уверавања да албански народ тежи стварању савремене мултинационалне демократске државе, док је сметња томе наводно српски окупациони диктат  апсолутна је бесмислица и измишљотина.




      Ситуација када је народ који нема историјске проблеме опречности с Албанцима, у њима опазио несклоност према друштвеном раду, симпатије према криминалу и бандитизму, у њима видео претњу, склоност ка варварству итд. истовремено не видећи могућност мирног и нормалног суживота с Албанцима (чак и без обзира на заједничку веерску припадност) потврђује једноставну истину да су истински циљеви Албанаца  етнички “чисто” Косово, погодна база за терористе и криминал, као међустаница у трговини наркотицима и белим робљем... “Велика Албанија” у будућности.




  






  У тексту коришћени материјали са circassian.narod.ru 










 



Loading...