Главная страница

Мы в соцсетях











Песни родной Сербии







.......................




/27.4.2009/

Албански наркотероризам: „колумбијски синдром“ на Балкану и шире



     

     Стварност демантује све покушаје Вашингтона и Брисела да представе Косово, како каже Барак Обама, као „мултиетничку, независну и демократску“ творевину. Обаму прате европске бирократе, које тврде о „постигнутим успесима и прогресу демократизације на Косову“. Све је узалуд: албанске криминалне структуре пуном паром се крећу ка албанизацији Балкана уз перспективу даљег дробљења дражава региона у уједињавања албанских земаља. Идеја је далеко шира: она подразумева трансформацију Балканского полуострва у цитаделу албанске нарко-мафије, која ће контролисати путеве испоруке наркотика у Европу и ширење на континенту свих облика криминалних активности албанских групација.

     

     У последње време моћна политичка, војна, дипломатска и финансијска подршка „приштинским властима“ од стране САД и ЕУ омогућила је албанским криминалним клановима да изађу на нов ниво демонстративног изазова правном поретку. У Енглеској узима маха још један скандал, повезан са делатношћу албански емиграната. Банда Албанаца – професионалних убица отворено је понудила своје услуге британској престоници на следећи начин: „било који циљ - 5 000 фунти, било којим оружјем – хладним или ватреним“. „Лондон дејли њуз“ је назвао Албанце, који су се настанили у Лондону (претежна већина њих су бивши припадници Ослободилачке војске Косова – ОВК) „најспособнијим плаћеним убицама у британском главном граду“. Један од челника албанске криминалне групације изјавио је у интервјуу: „Ми знамо да рукујемо оружјем, ми контролишемо проституке у Сохоу и тиме инвестирамо у Лондон. Никога се не бојимо, и закон не може да нас заустави“. (1)

     

     Многобројне „албанске избеглице са Косова“ нашле су прибежиште и сферу примене својих „способности“ у многим земљама Европе. А у суштини они немају везе са избеглицама, већ са разгаранатом мрежом глобалне криминалне организације, чији је магистрални правац производња и испорука хероина и кокаина у европске и друге земље света.

     

     Према различитим проценама, албанска мафија контролише око 75% хероина који стиже на западноевропско тржиште и око половине укупне количине хероина који се продаје у САД.

     

     Албански наркокартел „Камила“ спада у првих пет најјачих наркокартела света. За ипоруке хероина у Европу одговара око 30 албански нарко-кланова, сваки од којих контролише „своју“ деоницу наркотрафика.

     

     За наркотрафик се користи готово цела територија Косова, које је постало главна транзитна магистрала за испоруку наркотика у Европу. Једна од кључних карика те магистрале је „дренички потез“ који обухвата Призрен, Клину и Истоки повезује Косово са Црном Гором и Македонијом. Основни извор прохода дреничке групе, осим хероина, чини шверц оружја, крадених аутомобила, цигарета и алкохола, као и трговина белим робљем. Албански криминални кланови повезани су са македонским, бугарским и чешким мафијашким структурама и близу су да узму под контролу низ европских престоница – пре свега Лондон, Берлин и Праг.

     

     Албански кланови на Космету сваког месеца реализују од око 4 до 6 тона хероина, годишњи промет само хероина износ око 2 милијарде долара. Перу новац за више од 200 приватних банака и мењачница, које припадају албанским нарко-клановима, а такође за мрежу бјути-салона, парфимерија, продавница и кафића у Италији, Шпанији, Великој Британији и другим европским земљама.

     

     Албански нарко-кланови из којих стоје две америчке војне базе на Космету (Бондстил и Мали Бондстил), као и укупна подршка САД и Европске уније, од медијске до војне, осевају се савим безбедно. Рецимо, након размештања НАТО-снага, сви албански криминалци које је потраживала Албанија нашли су на Косову сигурно уточиште. Албанске мафијаше је лако препознати: возе, углавном, црне мерцедесе или џипове без таблица са затамњеним стаклима. КФОР не обраћа пажњу на аутомобиле без таблица, али локално становништво зна да су то крадена возила, шверцована на Косово. Осумњичени за злочине неће бити предати чак ни Албанији јер КФОР нема подписан са Албанијом споразум о екстрадицији.

     

     После Косова, следећи удар биће усмерен на југ Србије – Прешево, Бујановац, Медвеђу – уз перспективу узму под контролу стратешки правци, који повезују Космет, Македонију, Србију и Бугарску са излазом на Грчку и Централну Европу.

     

     Апетити албанских нарко-криминалних структура су велики. Контролишући квази-државу Косово, они већ приступају реализацији пројекта поделе Македоније уз прелазак њеног већег дела под контролу албанских кланова. Тако западни део Македоније и део Косова контролише Тачијев клан. М.Тачи, председник македонске Демократске партије Албанаца непосредно је повезан са мафијом, која контролише промет хероина, кокаина и аутомобила (2). Париска група за борбу против наркотика још је пре бомбардовања Југославије 1999. Године обнародовала податке, сходно којима албанска нарко-мафија Македоније и Косова продаје хероин и снабдева оружјем своје сународнике на Космету. Нарко-базе, према њеним подацима, налазе се у Скопљу, Скадру и Приштини, наркотици стижу у Швајцарску, Немачку, Италију и Грчку. У Македонији, поред Куманова, налази се и једна од највећих фабрика за производњу хероина.

     

     У суштини, цео регион – Албанија, Косово и Западна Македонија '' представља велико складиште наркотика. Реч је о тонама хероина, приход од продаје мери се милијардама долара. Али, као што није било, тако нема практично ни сада података о хапшењу албанских наркобарона.

     

     Албански сепаратистички покрет у Југославији од самог почетка се заснивао на делатности нарко-мафијашких структура. Али, до почетка 1980-х, проблем албанског шверца наркотика појављивао се тек понекад. Тад су Албанци били тек курири, најамници турске наркомафије и бугарских криминалних структура. Са порастом албанског сепаратизма на Космету почеле су да се формирају самосталне албанске мафијашке групације, укључене у реализацију пројекта „Велика Албанија“.

     

     До корените промене положаја албанских нарко-кланова дошло је крајем 90-х, када је Стејтдепартмент САД приступио реализацији својих гео-стратешких циљева. Као један од инструмената изабране су албанске криминалне групације. Помоћ Албанцима била је пружена свестрана, све до бомбардовања Југославије током 78 дана. Осим тога, демократска администрација Била Клинтона сноси одговорност и за стварање на северу Албаније логора за диверзантско-терористичку припрему Албанаца на Космету и Македонији. Уз помоћ САД албанско нарко-криминално подземље на почетку 21. века трансформише се у „државу у држави“, чији су главни политички аргументи хероин и оружје.

     

     Лидери косовских Албанца – Тачи, Храдинај, Чеку – нису само челници албанских незаконитих оружаних формација, већ су и „босови“ албанске наркомафије, која је финансирала лабанску терористичку војску ОВК (данас транформисану у Косовске безбедносне снаге). Наркокапитал, стечен у разним регионима света, враћа се на Косово - у виду инвестиција у сепаратизам „Републике Косова“ (зову је још и „Хероинска република“).

     

     У Албанији је најутицајнији клан Бериша, који обухвата и део Метохије. Ништа мању опасност представљају: нарко-клан породице Кула, који контролише наркотрафик из Турске, испоруке оружја и илегалних миграната; клан Абазије (наркотици и проституција у срадњи са италијанским криминалом); клан Брокај (његову окосницу чине бивши сарадници специјалних служби и политике, њихова је сфера наркотрафик, оружје, проституција).

     

     Око 80% мађарског тржишта хероина је у рукама албанске мафије. Основни приход од наркобизниса иде за потребе Косова, при томе већи део новца се троши у Италији, где се купује оружје. У Италији, за кратко време, албанска наркомафија је успела да потисне турску. Од обичних курира Албанци су постали организатори нарко-мреже и партнери сицилијанске Коза ностре, наполитанске Каморе и калабријске Ндрагенте. Италија предтавља једну од главних база албанских криминалних структура, кроз чије руке пролази око 50 килограма хероина дневно. Милано је бизнис-центар, а Калабрија центар трговине нракотицима и оружјем.

     

     На граници Италије и Швајцарске наркотрафик је такође под контролом Албанаца. Важна база у Европи је и Швајцарска. Центри „црне берзе“ трговине оружјем налазе се у Берну и Базелу. За време последње посете српског министра спољних послова Вука Јеремића Швајцарској биле су предузете мере безбедности четвртог степена, изазване отвореном претњом физичке ликвидације од стране албанских криминалних структура. Као главни осумњичени помиње се клан Османи, чији је вођа Чазим (Феликс). Клан има финасијску подршку највећег албанског бизнисмена Беџета Пацолија.

     

     У Швајцарској и Норвешкој косовски Албанци контролишу 80% наркотрафика, они су и главни дистрибутери на грчаком тржишту кокаина, хероина и марихуане. Грчки трансфер Албанци користе за пребацивање у Европу илегалаца из Турске, Пакистана, Шри-Ланке, Кине и сл. који се користе и за превоз наркотика. Исти такав коридор представља и Јадранско море, које спаја обале Италије и Албаније.

     

     Према подацима словачке полиције, скоро 100% хероина у Словачку стиже из Авганистана „балканским трафиком“ преко Косова, Македоније и Албаније. У последње време албанске групације преузимају румунске луке.

     

     ФБА, Интерпол, Еуропол једнодушно сведоче да је албанска мафија постала најозбиљнија криминална организација у Европи. Она брани своје интересе до последњег, а за САД и државе Европске уније претворила се у петњу самим основама њихове националне безбедности.

     

     


     

     (1)http://www.politika.rs/rubrike/Svet/bivsi-ontrolishu-londonsko-podzemlje.sr.html

     

     (2) http://www.patriotmagazin.com/media/008.htm


 



Loading...