Током августа у посети су нам били пријатељи из Русије, Олга Серебровска и Алексеј Новик, са којима смо неколико дана боравили на Косову и Метохији. Алексеј је прикупио знатну материјалну помоћ, и одлучио да њоме помогне најугроженије породице. Такође и Олга, која је помоћ скупљала заједно са члановима сајта Сеница.ру. Наравно, понели смо и дарове које су малишанима послали браћа и сестре из покрета ”Косовски фронт”: школски прибор, играчке, лопте...
Како би помоћ стигла заиста најугроженијима, обратили смо се организацији ”Мајка девет Југовића”, и са нама је пошао брат Иван, који нас је провео по поморавским селима. Косовско Поморавље је најсиромашнији и најугроженији део Космета, о чему сведоче и народне кухиње, које су углавном смештене по Поморављу. Споменућемо неке од породица које смо обишли:
Најпре смо били код породице Савић у селу Зебинце. Савићи имају деветоро деце. На жалост, једно од њих, мала Јелена, има тежак облик епилепсије. Ова породица свакодневно добија храну из народне кухиње која се налази у селу Прековце, тј. сваки дан неко од Савића препешачи три-четири километра до места где преузимају храну. Деца пешаче по неколико километара до школе сваки дан, и углавном су одлични ђаци.
У селу Рајановце живи породица Китановић, са шесторо деце. Њих је задесила велика невоља - нова кућа, коју су тешком муком сами направили, изгорела је у пожару. Кућа је веома оштећена, и немогуће ју је реновирати. Уколико не реше стамбени проблем до зиме, Китановићи ће бити принуђени да напусте Космет. Организација ”Мајка девет Југовића” покушаће да им у што краћем року набави материјал за нову кућу, а позивамо и све вас да се укључите у ту акцију.
Породица Перић живи у селу Ајновце. Пут који води ка њиховом имању једва је приметан са магистралног пута. Имање је усамљено, као и Савића. Имају троје деце. Све поменуте породице немају ни једног запосленог члана, већ живе искључиво од земљорадње и сточарства.
После Литургије на празник Преображење, у Грачаници, наставили смо обилазак, овај пут породица у Метохији. Ту нам је од непроцењиве помоћи био наш стари пријатељ и домаћин Габријел из Видања. Прва породица коју смо обишли су Поповићи - самохрана мајка, удовица, са четворо деце. Поповићи живе у селу Кош, клинска општина. На ободу села постоје обновљене куће, али Срби у њих не смеју да се врате, јер су и те обновљене куће Шиптари поново демолирали. Како је изгледао тај бесловесни пир, фотографије најречитије говоре.
Село Рудице налази се недалеко од Коша. Срби су у Рудице почели да се враћају пре три месеца. За сада, извесно је да ће остати породица Дашић, са своје троје деце. Свака помоћ им је добродошла, јер ни у овој породици нико није запослен.
Затим смо обишли породицу Колашинац у Гораждевцу - такође самохрана мајка, Сања, са двоје деце, плавокосим дечацима Милошем и Филипом. Милош и Филип су одлични ђаци, а и фудбал играју веома добро.
Даље нас је пут водио у Брестовик, повратничко место поред Пећи. Тамо смо обишли породицу Миодрага Дашића. О Дашићима нам је већ писaла сестра Радмила из Канаде.
На жалост, време са драгим људима брзо прође, тако да су и нама брзо пролетела четири дана... Недуго затим растали смо се и од наших пријатеља из Русије, Алексеја и Олге. Обоје су из свете српске земље понели много утисака... Као и ми, уосталом.
Хвала нашој браћи и сестрама из Русије, који делима показују да су са нама у овим, по наш народ, тешким и претешким временима. Хвала и свим нашим домаћинима широм Косова и Метохије, који су нас гостољубиво примили, као и људима из организације ”Мајка девет Југовића”, без којих тешко да бисмо пронашли уске поморавске путиће који воде до српских породица.
***
Наравно, прво смо посетили Слађанину породицу и упалили свећу на свежој хумки нашег божура...
