Главная страница

Мы в соцсетях











Песни родной Сербии







.......................




/26.12.2009/

Косово под управом САД и НАТО: Наркоскладиште са обртом од преко милијарду

Током последње деценије САД су све своје војне операције почињале под лозинком заштите права човека. Тако је било и у Југославији у марту 1999. године, кад су Американци и њихови европски партнери из НАТО-а

     78 дана и ноћи бомбардовали Србију и Црну Гору, само са циљем заштите косовских Албанаца. Кроз две године је почела интервенција у Авганистану. А после је иста шема примењена у Ираку, кад је Пентагон решио да смени диктатора Садама Хусеина и монтира демократску власт. То се десило у пролеће 2003. Као последица, у тим земљама демократија се не може ни намирисати, али зато цветају војне базе, које дају Пентагону могућност да контролишу токове енергије на Блиском истоку и у јужној Европи.

     Први упад на Балкан Американци су извршили 1995., када је после Дејтонског споразума завршен рат у Босни и Херцеговини. Тада су се понашали скромно и радили под заставом УН. Али апетит, као што је познато, јело само по себи отвара апетит. Пентагону се учинило да је само Босна и Херцеговина мало за њих. Решили су да се треба кретати даље – ка Србији, а прецизније – ка њеном јужном делу, Косову. Бомбардовања Београда, Новог Сада, Подгорице, великих и малих градова Србије и Црне Горе су заустављена тек пошто је Слободан Милошевић дао сагласност да се Американци и натовци пусте на Косово. Формално, све је било у складу са резолуцијом 1244 Савета безбедности УН. А у суштини, САД и НАТО су просто окупирали суверену државу Србију, а после тога јој одузели четвртину територије. То се десило 17. фебруара 2008. године, када је издресирани парламент Косова објавио једнострану независност. Премијер нове државе је постао бивши борац Хашим Тачи, креатура америчке ЦИА и немачке БНД.

     

     Сада је он вођа Демократске партије Косова, мада га се сви добро сећају као крупног мафијаша, који је контролисао трговину наркотицима и проституцију. Па зашто су Хашиму Тачију и његовом тиму били потребни САД и НАТО?

     У ЦИА и Пентагону одавно маштају о сељењу из Немачке и Италије на Балкан. Сада нико и не таји да је операција НАТО «Милосрдни анђео» била само покриће. Још пре почетка операције војни стручњаци су издвојили 1000 хектара земље у близини Урошевца за изградњу најкрупније војне базе САД у Европи. Истовремено је одређен и главни извођач – тексашка фирма «Халибартон», која се специјализовала на нафтној опреми и сервисирању нафтовода.

     

     Истина, «Халибартон» није директно радио. Изградњу базе «Бондстил» су водиле његове фирме-ћерке. У то време у Белој кући је био Бил Клинтон. Он је маштао о Балкану и природним ресурсима Косова. Према подацима Светске банке, вредност ресурса Косова превазилази 100 милијарди долара. Познаваоци сматрају да су резерве лигнита (врста мрког угља) око 14 милијарди тона. Резерве руда олова и цинка су на нивоу 42 милиона тона, никла и кобалта – 13 милиона тона, боксита – скоро 2 милиона тона, магнезита – око 6 милиона тона. Осим тога, На Косову су се одвајкада вадиле знатне количине сребра, гвожђа, кобалта, као и ретких минерала. Уз то, постоје налазишта злата, платине и бакра.

     

     Осим тога, из Приштине се може лако управљати нафтним и гасним токовима у Европи, а уједно преносити «демократска искуства» у суседне земље. И још један детаљ: године 1999. «Халибартоном» је управљао Дик Чејни. После овог уговора је унапређен и постао је потпредседник САД. То се десило 2000., када је демократу Била Клинтона заменио републиканац Џорџ Буш.

     

     

     «БОНДСТИЛ» - ТВРЂАВА НА ЈУГУ ЕВРОПЕ

     

     По неким оценама, изградња базе «Бондстил» коштала је скоро милијарду долара. Укупно, за три године, овде је изграђено 300 објеката. Само за болницу је било уложено 34 милиона долара. Аналитичари унутар САД говоре да је «Бондстил» - највећи амерички «интерес» у Европи. Ту је данас базирано 7000 војника и официра САД. «Бондстил» - то је цела држава. Роба само из САД, биоскоп, библиотека, Интернет, зграде са више станова, хотели, барови, спортске сале, базен, сервис за кола, радње за поправке. У Пентагону су се потрудили да служба на Косову не буде сувише тешка.

     

     Али ни ово није ово главно. У блиској будућности «Бондстил» ће постати главни европски војни центар. Постоји могућност да се из Авиана овде дислоцира и база авијације. Постоје планови да се од «Бондстила» и суседне базе, «Камп-Монтејс», створи европски центар за морску пешадију САД. Управо са Косова ће их пребацивати у Ирак и Авганистан на «сменски» рад. Губици америчке војске у Ираку износили су 4337 људи према стању од 1. септембра ове године. Губици у Авганистану, као и на територији Пакистана и Узбекистана - 734 човека. Американци желе да сачувају своје војне стручњаке. Стога, њих ће у Ирак и Авганистан пребацивати са Косова само за посебне и добро припремљене операције, после којих ће их враћати у «Бондстил». Рутинске и опасне послове у зони борбених дејстава, према мишљењу знатног броја стручњака из Пентагона, треба да извршавају савезници.

     

     Још један од разлога што су САД решиле да узму балкански регион под своју непрекидну војну контролу је пројекат Нафтоводне корпорације АМБО (Албанија-Македонија-Бугарска). Још пре 13 година Американци су решили да изграде нафтовод од Бургаског залива на Црноморској обали, па преко Бугарске, Македоније и Албаније у луку Влоре на обали Јадранског мора. Цевовод дужине 894,5 километара је био пројектован за транспорт око 30-40 милиона тона сирове нафте годишње из Каспијског региона према Јадранском мору, а даље у Европу и САД. Укупна вредност пројекта оцењена је на скоро 2 милијарде долара.

     

     За сада је АМБО – мртворођени пројекат, али је дао повод за окупацију Косова и контролу свих суседних земаља – Бугарске, Македоније, Албаније, а уједно и Црне Горе, која тежи да што је пре могућно постане чланица НАТО. Албанци и Хрвати су у пролеће 2009. постали пуноправни чланови Северноатлантске алијансе. Сада о томе машта и Подгорица. Како је могуће да су најближи суседи већ у НАТО, а Црна Гора није? Мрва од армије, чија је бројчаност свега 3000 људи, ће свакако бити од велике подршке за Брисел. Да би показали своју лојалност НАТО-у парламент Црне Горе је одобрио план слања 40 војних обвезника у Авганистан у јулу ове године.

     

     

     КОСОВСКИ НАРКО-ТРАФИК

     

     Још пре 12 година у Интерполу је био припремљен специјални извештај, у коме се свим националним бироима саветује да обрате посебну пажњу на мафијашке структуре косовских Албанаца. Две године касније, непосредно пред бомбардовање Југославије од стране натовске авијације, Центар за стратешка и међународна истраживања Масачусетског технолошког института је објавио специјални извештај. У њему се јасно говорило да косовске структуре контролишу око 70% тржишта хероина у Немачкој и Швајцарској. Балкан се уклопио у маршруте које почињу у југо-источној Азији. Кроз главни транспортни канал, познат као Балканска маршрута, пролази 80% дроге намењене за продају у Европи.

     Опијум, узгајан у Авганистану и Пакистану, се прерађује у Турској, а затим се преко Косова и Чехословачке усмерава у друге регионе старог континента. Надаље, Балканска маршрута иде према Британији преко француске луке Кале, у којој албанска мафија има чврсте позиције. Албански кланови су распрострањени по Косову и Метохији, као и у Албанији. Шта више, косовски кланови сарађују са турском и бугарском мафијом. Албанска мафија користи чешке курире за транспорт хероина турским и енглеским дилерима базираним у Енглеској. Шверцери су формирали савез са својим криминалним колегама из Италије, укључујући и Коза Ностру. Није тајна да се италијанска мафија, после недавног интензивирања борбе против организованог криминала у Италији, преместила у албанску луку Влоре. Али, у многим градовима Албанци почињу и да истерују своје конкуренте. У Турину, према сведочењу италијанских служби, Албанци су отерали све остале стране криминалне групе.

     

     Имајући у виду стални раст производње дроге у Авганистану, чији удео у укупној светској производњи хероина износи 90%, као и тесне везе косовских Албанаца са талибанима и «Ал-Каидом», сматрамо да ће средства од наркотрафика на «независном» Косову остати главни извор прихода. Одмах по објави независности у Бриселу се почело говорити о томе како ће после овог догађаја коначно бити уништена нарко-трговина. Међутим, нити је почела борба са мафијом, нити ће почети. Премијер Косова Хашим Тачи, чији је надимак Змај, је већ одавно у наркобизнису. Једноставно, он је уклонио противнике и сада су у рукама Змаја концентрисани основни токови наркотика и огромних финансија.

     Представници Интерпола на Косову су убеђени да Американци сарађују са Тачијем. На аеродром Слатина и у базу «Бондстил» сваки дан стиже по неколико транспортних авиона из Ирака и Авганистана. Сматра се да већи део авганистанског хероина ту одмах стиже у руке албанске мафије. Превозници су познати, мало ко сумња да тај посао не обављају амерички пилоти. Нема ко други. Поред тога, сарадници Интерпола тврде да албанска мафија тим прљавим парама купује посланике Евро-парламента, који касније издвајају милијарде на подршку ништавне економије Косова. Истина, сва та средства одмах долазе у банке које контролише Тачи. Локални Срби, са којима сам се пуно пута сретао током својих службених путовања по Косову, су ми говорили да фабрике за прање прљавог новца раде 24 сата на дан. Премијер Хашим Тачи је веома строг у том послу.

     

     У посао су укључене не само банке, него и златаре, кафићи, ресторани у суседним земљама, као и у Италији, Шпанији, Великој Британији. Албанци су увек били међу најбољим златарима и посластичарима. Сада су сви они под контролом Тачија и његовог тима. У суштини, цели регион – Албанија, Косово и Западна Македонија – су сада огромно складиште наркотика, на коме се обрћу десетине милијарди долара.

     

     Извор: "Војно-индустријски курир", №49,2009