У понедељак 29. децембра 2009. године, између 19 и 20.30 часова, сала Парохијског дома храма Светог Саве на Врачару била је тесна да прими све заинтересоване за штампано издаваштво Српског сабора Двери.
Основни повод за организовање ове интересантне вечери била је промоција два изузетна романа из домена епске фантастике: Валкире Марије Семјонове и Касандриног пута Јулије Вознесенске. О томе како се овај попуарни жанр може оплеменити православним искуством говорила је госпођа Сава Росић, преводилац поменутих романа. После њеног обраћања, свима присутнима сасвим је било јасно да није довољна само сува критика харипотеревског помодарства, већ суштински квалитетан одговор на тај сурогат дечије књижевности.
Зашто је сваки темат Двери српских догађај од прворазредне битности, објаснио је култни аутор независне сцене, Игор Ивановић. Писац познате студије Култура и идентитет – поглед здесна је истакао да само истрајан публицистички рад, по коме су Двери познате, може допринети пробијању медијског и идеолошког мрака у Србији.
Почевши свој говор апострофирањем водитељевог питања: „Како су Двери српске прешле пут од фотокопир машине до штампарије Политике?“ секретар удружења Бошко Обрадовић пренео је публици искуства из прве руке како се развијало штампано издаваштво Српског сабора Двери. Истичући одговорност коју Двери имају како према читаоцима, тако и према достигнутом квалитету, Обрадовић је најавио још веће домете у периоду који следи.
На крају присутни су позвани да посете штанд Двери на Божићном сајму и ближе се упознају са високим духовним оријентирима попут Солжењицина и патријарха Павла,прећутаним друштвеним феноменима(Велики Брат,истина о Сребреници ) али и са Касандром и Валкиром,јунакињама аутентичног православног одговора на Харија Потера и сличне представнике западне популарне књижевности.
