Газиместан је наша опомена, наш завет, неизбрисиво историјско сећање. Походићемо српско херојско стратиште докле год постојимо. То је дуг свих нас према нашим сународницима на Косову и Метохоји, због њих вреди сваки корак, наш напор, жртва, труд - каже Радојко Љубичић
Са њима, кажу „неки”, опасно је - дружити се! А још „ризичније” је разумети и подржавати српски „Покрет 1389” – мажда праве речи- они су одважни, самосвесни и одабрани. То су, пре свега, млади људи, образовани, студенти али и средњошколци. После ужаса 17. марта 2004. године на Космету, када су од зулума шиптарских екстремиста гореле српске куће и светиње, Срби убијани, поново масовно безочно прогнани – ови млади Срби окупили су се у Београду и званично формирали „Покрет 1389”. Веле - нико нема морално право да пред терором над нашим сународницима затвара очи. Они се не плаше да кажу и покажу колико воле свој народ. Ако смо заиста земља демократије, коме смета што млади изражавају јавно сопствени став? И не сматрају да је „декадентно” и превазиђено у данашњој савременој Србији поштовати Православље. Напротив!
– Светосавска вера нас је једино кроз минуле немирне векове - очувала. Спасила да не будемо збрисани и избрисани са Балкана као стари словенски народ. Тврдокорни смо, хвала Богу, и жилав народ! У генима нам је записано праштање и човекољубље. А никако мржња и освајачки походи! Историја нас је приморала да научимо да увек - чувамо и бранимо! Своје!! Због тога сваке године, сем других активности хуманитарног и едукативног карактера, организујемо „Видовдански марш”, почев од 14. јуна. Да се не заборави ко смо, шта смо, колико смо као народ животима бројних генерација скупо плаћали свој мир и слободу!Такође, да се зна како смо се блиставо херојски крвљу уграђивали у ту исту европску историју. Да знамо шта морамо поново да одбранимо!! Стога не треба да чуди што смо овај Поход младих „Покрета 1389”, али и страријих, којима је у срцу Србија и Космет назвали- покајнички, ходочаснички, хуманитарни марш вере и љубави. А марширати 14 дана зацртаном путањом, по киши, ветру, јаком сунцу, идући на наш Газиместан- није нимало лако. Можда то некоме изгледа бесмислено - али то је наш- гест великог поштовања према косовским јунацима. Ми их нисмо заборавили и то показујемо целом свету! А Газиместан је наша опомена, наш завет, наше болно историјско сећање - неизбрисиво! То каже Радојко Љубичић, први човек „ Покрета 1389”, говорећи о предстојећем „Видовданском маршу”, али и о проблемима са којима се суочавају млади људи Покрета.
Припадници „Покрета 1389” доживљавају годинама непријатности, прокужени су, „медијски” етикетирани као националисти, фашисти, православни фундаменталисти, естеремисти. Како се борите да докажете истину о вама?
– Етикетирања нас више не чуде, нити нас брину. У постојећим околностима, то значи да смо на правом путу. Додуше он је трновит, пун искушења, претњи, притисака, хапшења, притварања, а : „спасиће се онај ко издржи до краја”! И навикли смо се. Верујте, има много људи у Србији, Београду, Републици Српској, Русији који нас подржавају, поштују. То нам је сатисфакција, а ко има очи- видеће. Увек су у нашој историји кажњавани, клеветани, шиканирани они који су се у ојађеној Србији борили за слободу. Наша судбина је да смо на размеђу истока и запада. А то има своју цену- вечите борбе за опстанак. Надам се да нећу бити погрешно схваћен, и да неће звучати нескромно, ако кажем да смо ми из „Покрета 1389”, млади људи којима национална свест није успавана. Ниједног тренутка се нисмо плашили да отворено покажемо да се жестоко противимо свом злу које је снашао наш народ. Систематском злу. Већ петнаест година суочавамо се са правом националном трагедијом! Наравно да нас то боли. Ниједан честити човек данас у Србији не може да се помири са отимањем нашег Космета. Ко може у овој земљи мирно и спокојно да спава када зна да су бодљивавом жицом окована српска гета, манастири. Стараци, деце, жене.. гладни, немоћни и заборављени. Без слободе! Живе у сталном страху. „Покрет 1389” се са тим никада неће помирити. Докле год постојимо! Докле своје не повратимо! Организовали смо бројне хуманитарне акције угроженим српским породицама на Космету и увек смо на располагању свим људима који желе да се прикључе поменутим хуманим активностима.
Познати сте и по протестима у срцу Београда!
– Од такозваног „самопроглашења” – вештачке државе на нашој косметској земљи, свакога дана у исто време опупљали смо се на Тргу у Београду. Протестовали смо данима и против уласка Србије у ЕУ и НАТО пакт. Чак 418 дана. У почетку нас је РТС редовно приказивао у својим информативним емисијама. Са нама су били и наши грађани да нам дају подршку. Онда је то стало?! А ми убрзо, на наше запрепашћење, били смо оптужени за фашистичке идеје, екстремизам!! Често су се поменуте етикеције на наш рачун могле чути на ТВ Б 92. За нас су нацизам, фашизам, антисемитизам- потпуно неприхватљиви. Јер српски партиота има своју етику, доследно поштујући историју свог народа. А они су нам приписивали оно против чега се ми у „Покрету 1389” боримо! Апсурд! Неки српски знаничници, али и политичари су тражили чак да се у потпуности забрани наш рад. На крају су нам забранили мирна окупљања, и да носимо заставу нашу. А најчешће смо, уз српску, носили и руску заставу.
У Београду су сада ваши протести, па и против отимања Космета онемогућени. Ипак, истичете, да се слични протести солидарности са Србима дешавају у другим словенским државама.
– За нас у „Покрету 1389” је већ одавно познато да годинама огромну подршку имамо од браће у Русији, Руске Православне Цркве, руског покрета „Наши”, са којима имамо дивну сарадњу, али слично је и у Белорусији, и другим земљама. Охрабрује чињеница да се словенски свет , када је српска косметска агонија у питању - буди! Ево, добро је знати да се и чешки народ солидарише са нашим страдалним народом , тако да једном месечно у Прагу протестују због покушаја отимања Космета и због агоније коју преживљавају Срби у јужној покрајини. То улива велику наду. Нисмо сами!А ми, опет, овде у Србији, не смемо организовано да претестујемо!
Многи, дакле, имају помало чудну слику о Покрету!
– За оне ваше читаоце који не знају пуно о „ Покрету 1389”, важно је имати на уму да постоје одређени кодекси којих се придржавамо – и то безусловно. То је, у првом реду, православље и побожност, родољубље и људска озбиљност и преданост свом народу. Свакако да ми немамо никаквих предрасуда према било којем другом народу на свету, јер никога не мрзимо, и свако ко нас тако етикетира - говори неистину. Подељени смо у бројне групе, тимове, сем оних који се баве организацијом химанитарних акција, ту је бројна екипа образованих људи из света науке, историје, права, мађународног права, аналитике, затим наш Православни савет, и да не набрајам... Наша секција за међународне односе негује веома квалитетне односе са Русијом. Ту је и информатичка служба и наше интернет презентације. Сем у Србији, наше подружнице су у Црној Гори, Републици Српској. Чак немамо ни своје просторије, нити спонзоре. А ипак се боримо и функционишемо.
Шта желите да поручите „Видовданским маршом”?
– Пре три године смо организовали први „Видовдански марш”. Сналазили смо се, сопственим новцем много тога плаћали, али смо увек имали подршку наших сународника у свим градовима, селима кроз које смо пролазили. Наше ходочашће од Београда до Грачанице - Газиместана од преко 400 километара, од две недеље хода је у искључиво православном духу. То је и служба Богу, на начин који је одавно заборављен. Ми покушавамо сада то да оживимо. Желимо да „Видовдански марш” постане дубоко укорењена традиција код Срба у наредних 50, 100 година... докле постојимо! „Видовданским маршом” желимо да поручимо и свим нашим сународницима на Косову и Метохији да нису сами. То је суштина Марша! На Газиместану човека гане сваки сусрет са косметским Србима који нас поздрављају са сузом у оку. Због њих вреди сваки наш корак, напор, сваки наш труд и жртва. Можда ће бити интересантно вашим читаоцима да знају да нас чак и КФОР, када стигнемо на Космет - поздрави, а на својим страним војним оклопним возилима, туђинским транспортерима невешто, нашом ћирилицом испишу- „ Добродошли! Видовдански марш!”. Због претњи албанских екстремиста од њих добијемо заштиту и пратњу, чак и хеликоптерску. Донесу нам КФОР-ови војници и боце са водом. Не узимамо воду ма како да смо жедни. Шта ће нам од њих вода, када наш народ нема слободу!!! Импресивни су сваке године наши сусрети са војницима Грчке, Украјине, Чешке који нас братски сачекају. Разговарамо. Ставе нам до знања колико нас пошутују, разумеју и воле наш народ. Фотографишемо се загрљени. А ми, наставимо даље!!
Колико година је имао најмлађи походник Газиместана?
– Прошле године најмлађи учесник Марша био је дванаестогодишњи Александар. Дошао је са својом мајком Лидијом. Зар то није дивно? За све нас старије, велика је то радост и нада да ће генерације које долазе наставити нашим стопама. Обично на „Видовдански марш” иде група од 50 младића, девојака, али и оних средовечних. Велика је одговорниост 14 дана бринути о људима. Понекад се дневно пређе и по 40 километара. Треба за све учеснике обезбедити храну, воду, евентуално лекарску помоћ, а располажемо врло скромним средствима. И сада је тако. Искористио бих прилику да позовем све људе добре воље, који уважавају наш рад, или поштују наше походничке стазе Газиместану, ако су у могућности да нам помогну-финансијски или у води и храни. Према нашој евиденцији за 50 походника за две недеље потребно је само преко тона и по воде.
За неколико дана поново марширате у сусрет Видовдану, Грачаници, Газиместану?!
– Увелико се припремамо. По традицији, после јутарње молитве у храму Светог Саве старујемо 14. јуна. Сада сакупљамо све оно што је неопходно, храну, воду, завоје, вреће за спавање. Плаћамо најчешће сопственим новцем. Али, то је недовољно. Много тога нам је потребно. Од државе никада нисмо добили ни динара за „Видовдански марш”. Ни за кап воде! Ипак, увек се нађу добри људи који помогну, поједини градови, хуманитарне организације, патриотске. Често нам кажу: „ помоћићемо, јер то није само Марш „Покрета 1389”, то је Марш целе слободољубиве Србије”! Апелујемо на све оне који могу- да нам помогну финансијски да достојанствено стигнемо да наше браће Срба на Косову и Метохији који нас чекају 28. јуна на Газиместану. Надамо се да ћемо наћи и правог спонзора који ће бити уз нас, јер неколико хиљада евра колико нама треба, неки српски политичари потроше у ресторану за свој рођендан, а од коликог је значаја овај поход најбоље знају Срби на Косову и Метохији . Наш телефон за евентуалне контакте грађана у прикупљању помоћи за организацију „Видовданског марша” је – 064-9021312, или могу подробније да се упознају на нашем сајту -
www.vidovdanskimars.com
.
