Да би се немачка експанзионистичка или прецизније речено окупациона политика, увијена у форму „помоћи и одржавања стабилности на Балкану“ разумела, треба у фокус посматрања ставити два подручја на којима се она најбоље одсликава. Македонију, где се стално повећавају међунационалне тензије између Шиптара и Македонаца, и Космет где Немачка систематски јача своје војне ефективе. Ових дана на север Косова упућен је контигент од 700 припадника НАТО снага са образложењем очувања стабилност у периоду избора у Србији. „Зачудо“, од свих НАТО чланица, а у француској зони одговорности, упућују се само Немачки и Аустријски војници, односно Немачке јединице за брзо деловање или како се то уобичајено каже специјалци.
Како Der Spiegel наводи НАТО се две седмице уочи избора у Србији прибојава да би могло да дође до нове ескалације на северу Косова? Немачка на Косово шаље 550 војника из састава оперативних снага (ОРФ), а као појачање ће на Косово отићи и око 150 припадника аустријске војске. Оперативна команда у Потсдаму, како преноси Спиегел, проценила је да „због тренутно непомирљивих позиција Србије и Косова о организовању избора и због већ нестабилне ситуације на северу Косова постоји опасност од ескалације“ као и да „постоји знатна опасност сукоба“ на читавом Косову. На Космету је тренутно стационирано око 5.800 војника, од тога 1.300 припадника немачких оружаних снага којима се сада придодаје још 700 немачко-аустријских. Немачки министар одбране Thomas de Maiziere је ситуацију на Косову оценио као сложену и нагласио „да је тренутно смањење броја војника КФОР-а незамисливо у оваквим околностима“.
Какве то поновне тензије на северу Косова очекује немачки министар одбране и НАТО, када се зна да на том простору живе искључиво Срби – те да је баш тамо неопходно стационирати контигент од 700 војника специјалних јединица. Од кога ће та импресивна сила „чувати“ Србе и како ће им „помоћи“ да избори на северу Косова прођу без инцидената. Овако несувисла објашњења команде НАТО-а граниче су тешка будалаштина, провокација – а можда и нису. Јер једино што новопридошли војници КФОР-а на северу Косова могу да ураде то је да спрече одржавање избора, што би Тадићу веома одговарало - али и не само због избора, већ због спровођења договореног у преговорима Београда и Приштине. Приштина то није у стању да уради жандармерија Србије само делимично, па су за то потребни НАТО специјалци. Иначе, Приштина је бројним хапшењима Срба, одузимањем изборног материјала, претресима српских кућа, чак и хапшењем председника појединих општина, дефакто спречила изборе на Косову, а немачки војници би сада требали да то ураде и северу Косова. Ништа необично и неочекивано јер је управо тај сценарио „наш“ бивши председник Тадић договорио у Бриселу – па НАТО команда делује у складу тих договора и даје објашњења зашто то ради. Не спомињући Тадића и министра одбране Шутановца, јер би то могло жутима штетити на изборима.
Раније тензије на северу Косова изазвао је управо КФОР и ЕУЛЕX покушавајући да Косовске царинике и полицију инсталирају и на северу Косова. То би значило потпуно заокруживање косовске државности, а Србе на северу Косова чврстом границом одвојило од Србије. Тако нешто Срби са севера Косова нису хтели да дозволе, одговарајући протестима и барикадама. Хоће ли Немачки специјалци сада изазвати нову кризу на Косову, да би је касније „смиривали“ али на штету Срба – правдајући то тренутним стањем на терену. Техника извођења је врло једноставна и распознатљива. Протерате Србе са неког подручја, или им живот учините немогућим, а онда кажете да нема повратка на претходно стање - јер је ситуација на терену битно измењена. Та техника је лако изводљива поготову ако се зна да томе извођењу пуни допринос даје и државно руководство Србије. Исти или сличан сценарио примењује се и на Македонију.
Политичка руководства и Србије и Македоније не желе да виде ову суморно слику коју су створили у својих државама, водећи их ка ЕУ и НАТО-у. Из личних, профитерских и разлога опстанка на власти, те владајуће „елите“ упорно гурају свој народ „у чељусти крокодилу“ – ради просперитета и бољег живота?! Ако је једини и главни наш адут, који хрлимо ка ЕУ и НАТО-у јефтина радна снага, онда сасвим логично од бољег живота и просперитета не може бити ништа – док ћемо у НАТО бити само „топовско месо“ на светским ратиштима за интересе управо наших непријатеља.
Подстакнут таквим понашањем запада и неодговорним деловањем „наших“ владајућих структура, сматрао сам за потребним да напишем два текста „На реду је Македонија“ а други у форми интервјуа под насловом „Србију намерно уништавају“. Са ова два текста желео сам да грађанима укажем на издајничко-уништавајуће деловање политичара на власти, те да је неопходно да и сами предузму нешто конкретно, како би спасили и себе и своје државе.
Уступцима Шиптарима мир у Македонији се не може сачувати!
На захтев македонских медија 05 фебруара, пре свих ових немилих догађања у Македонији написао сам текст „На реду је Македонија“, са циљем да то буде нека врста упозорења Македонцима али и македонским властима шта се Македонији спрема.
Текст у македонским медијима није објављен због, како кажу, „неприхватљивих ставова и инсинуација“ изнетих у тексту. Било је и лично упућених критика да је текст оптерећен „погледом и размишљањем са позиције српског националисте“ који ето ремети „хармонични суживот“ Македонаца и Шиптара у Македонији - покушавајући да се протуре неке просрпске експанзионистичке идеје. Ни за наше писане медије текст је био неприхватљив, јер Боже сачувај како рећи да су нам Немци непријатељи а ми императивно хоћемо у ЕУ. Стога сам га ја изложио на мом сајту, пружајући могућност да они који желе да знају кава нас будућност очекује, могу то и да прочитају – можда ће се неко ипак „пробудити“ и „прогледати“.
Кликом мешем увећај карти етничког састава Македони по општинама.
Искрено речено нисам очекивао да ће тако брзо, већ кроз два месеца, почети да се и на терену одвијају догађаји завршног чина распарчавања Македоније. Међутим почело је са демонстрацијама, истина мањег обима, сукобима омладине, али се убрзо прешло и на убијање. Задње убиство четири младића на пецању, по моделу стрељања и једног случајног очевидца догађаја, очигледно је имала за циљ да Македонце што више заболи. Други циљ тог планираног стрељања треба свима у Македонији да стави дознања да ће Шиптари деловати брутално те да имају снажну подршку запада – јер није логично да 17% Шиптара провоцира и напада знатно бројније Македонце. Западна подршка и сигнал Шиптарима за почетак стварања међунационалних тензија огледа се и у извештавању западних медија о том догађају. Америчка национална новинска агенција „Асошиејтед Прес“ (Associated Press) направила је гаф без преседана извештавајући о стравичном петоструком убиству, које се догодило у четвртак 12. априла на Смилковском језеру код Скопља. Та америчка новинска агенција пласирала вест да су свих пет жртава овог свирепог злочина албанске националности. Петорица младића Албанаца из оближњег села убијени на пецању?!
Пошто се на информације које емитује АП позивају многи светски медији и друге агенције погрешна вест нашла се на страницама многих светских листова. „Петоро риболоваца Албанаца пронађени мртви са више прострелних рана. И још десетак сличних наслова појавило се у светским медијима. Ову „грешку“ о етничкој припадности убијених начинило је уредништво АП дописништва у Лондону, и ако у оригиналној вести која је послата од дописника из Скопља, али и у оној која је стигла из регионалног дописништва у Атини нема ни помена да су убијени на језеру албанске националности. АП је после неколико сати исправио „грешку“ у информацији али је то било касно. Вест је кад „проспете перје из јастука“, а исправка или деманти је када то „перје почнете да скупљате“. Стари трикови западних медија, као код вести ко је бомбардовао и срушио стари мост у Мостару и бројних других „грешака“ али које су увек биле на штету Срба. Сада се иста стратегија примењује и на Македонце јер их запад види као Србе, што они историјски посматрано и јесу – Јужни Срби са простора Вардарске Бановине.
Македонска полиција још није расветлила убиство петорице Македонаца – а мислим да га неће ни расветлити. Чека се да време учини своје и заборав падне на жртве – сматрајући да ће тим развлачењем истраге тензије у Македонији спласнути. Министарка унутрашњих послова Гордана Јанкуловска не зна шта да саопшти грађанима да ли да им саопшти истину и каже да су тај злочин починили шиптарски екстремисти или да и даље заједно са премијером Николом Груевским балансира на танкој жици очувања привидног мира.
Јавности је пружено врло мало података иако мислим да полиција зна ко су вероватни починиоци овог злочина. То нису професионалци, криминалци, убачене стране убице, ни Шиптари са Космета… што се често сасвим намерно пласира, већ би то најпре могли бити још увек активне терористичке групе из Арачинова једног од упоришта „Ослободилачка национална армија“ (ОНА). То снажно упориште шиптарски терориста остало је и данас активно јер су сви шиптарски терористи Охридским споразумом, аболирани како би се склопио „мир“ и прекинули сукоби 2001 године. Охридским споразумом из 2001 године Шиптари су добили највиша могућа права и од тог тренутка Македонија је практично федерализована. Међутим и тај политички оквир за Шиптаре је постао тесан, па Шиптари иду даље – ка стварању велике Албаније, што они и јавно прокламују. Али то даље са македонске стране посматрано је цепање и нестанак Македоније као државе.
Џезаир Шаћири, познат као Командант Хоџа био је некада и посланик у Собрању Македоније
Арачиново је путем око седам километара удаљено од Смилковског језера које се налази поред аутопута и потребно је свега десетак минута да се до њега дође. Дечаци на језеру су били уочени како пецају, а пошто се на пецање не иде на пола сата, било је довољно времена да се иначе добро наоружани шиптарски терористи организују и изведу овај свирепи злочин. Приче о доброј организацији, дуготрајном планирању и професионалцима који су злочин извели, а које пласирају македонске власти је сама обмана народа. Како ће те добро да се организујете, испланирате када ће неко да иде на пецање, где ће он то да пеца, и колико дуго ће на пецању остати. Какв то „професионализам“ треба да побијете ненаоружане младиће, који и немају где да побегну. Много невешто пласираних несувислих глупости, само да би се замаглила истина и рекло, да су се убице вероватно из редова шиптарских терориста из околине језера – првенствено из Арачинова као добро познатог упоришта шиптарских терористичких група.
Али како почети хапшења и испитивања у Арачинову када је оно фактички „забрањена зона“ за македонску полицију, јер је то село било и остало упориште врло бројне Шиптарске терористичке групације која је себе у сукобима 2001. називала „Ослободилачка национална армија“ (ОНА). Џезаир Шаћири, познат као Командант Хоџа био је један од водећих команданата ОНА на тим просторима, која никада није разоружана. Овај познати терориста, некадашњи посланик у Собрањ Македоније, који и данас врло често иступа са претњама о новом „рату“ није само пуки галамџија, већ зло са крвавим рукама до лаката. У селима око Арачинова, као Танушевац, Липково, Гошинце, Брест, Малино… и осталим селима на падинама скопске Црне горе, и данас се налазе базе шиптарских терориста и оружје свих врста од лаког, аутоматског, чак и тешког. Та упоришта Шиптара македонска полицију заобилази и у њима владају неки други закони. Прошле године македонски специјалци у Арачинову, нису могли да ухапсе Мурата Ајвазија, који се у том месту склонио, бежећи од оптужби за убиство – јер је на њих отворена снажна ватра. Пуцало се све док Мурата Ајвазија нису извукли из села и пребацили га у скривене базе на Скопској Црној Гори. Таквих упоришта албанских терориста има у региону Куманова, Тетова, Гостивара, Струге… и многи места западне Македоније који само чекају налог запада за нову оружану побуну.
Нису македонска Полиција и Војска ни неспособни ни немоћни да сва та терористичка гнезда шиптарских терориста „очисте“ како се то ради у свим нормалним земљама, а нарочито у оним западним „демократским“. У њима се без пардона хапсе и ликвидирају чак и они сумњиви а камо ли наоружане и већ свима познате групе терориста. Али полицију и војску спутавају неспособни, корумпирани и пред западом понизни политичари, који добијају директиве са запада, како треба да проблеме у својој земљи решавају. Добијају и спроводе директиве управо оних који систематски раде на уништавању њихових држава, подржавајући управо те шиптарске терористе.
Председник Македоније Ђорге Иванов, као и премијер Никола Груевски не виде односно не желе да виде да се на улазу у Тетово налази карта велике Албаније која треба да буде створена на већем делу Македоније.
„Не знају“ да се македонска и шиптарска омладина свакодневно сукобљавају користећи и ножеви, те да је за само три месеца убијено петоро Македонаца и троје Шиптара у међунационалном разрачунавању.
„Нису чули“ да је приликом званичне посете Македонији, председнице албанског парламента Јозефине Топали у сред Собрања Македоније провокативно саопштила да су Албанци до сада чак три пута „ослобађали“ Скопље: 1844, 1881. и 1912. године – па ће га ваљда и сада ослободити али од Македонаца.
„Нису схватили“ да су они ти који треба да мобилишу војску и полицију, предузимајући одлучне акције противу шиптарских терористичких група, не очекујући да ће им државу спасити запад - који управо ради на њеном потпуном нестанку.
Најопаснији корак који Македонске власти намеравају да предузму је њен улазак у НАТО. Високи амерички званичници још прошлог јануара најављивали су да би Македонији на овогодишњем мајском НАТО самита у Чикагу морала да буде упућена коначна позивница за чланство у алијанси. Чланство Македонији у НАТО пакту неће донети релаксацију унутрашњих прилика. Ако тај позив македонске власти буде прихватила, биће то за Македонију нови „Охридски споразум“ којим ће и дефинитивно сама укинути своју државу. НАТО и Немачка као најутицајнији фактор те алијансе на Балкану, су већ одавно одабрали своје савезнике, а Македонија као ни Србија нису, нити ће бити међу њима. Тако ће Македонију унутар НАТО-а врло лако поделити између Албаније и Бугарске, јер ће то бити „договор унутар породице“ - а Србију још мало раскомадати одвајањем Војводине и Санџака, како би била неважна у процесу ширења немачког хегемона.
