На Ђурђевдан су у српску престоницу стигла два госта из далеког Сибира са лепим поклоном за српску престоницу, тачније за СПЦ и српски православни народ. Протојереј Олег Матвејев, старешина Успенског храма у граду Кјахти, републике Бурлатије у Русији, у пратњи једног свог парохијана, днео је на дар храму Светог Саве копију чудотворне иконе «Споручница грешных» (Посредница за грешне). Ова чудотворна икона сматрана је уочи револуције за главну светињу Забајкалја и налазила се у Троицком храму Троицкосавска (данашња Кјахта) који је у свом саставу имао и капелу Светог Саве српскога. У смутним временима после револуције оригинална икона је нестала, а Троицки храм скоро потпуно порушен. Уз погачу и со, група српских верника на челу са о. Радивојем из цркве Светог Саве на Врачару, дочекали су на Ђурђевдан драге госте из далеке Бурлатије (руска република у Сибиру, на граници са Moнголијом) на Београдском аеродрому. Икона се тренутно налази у цркви Светог Саве покрај храма Светог Саве, у четвртак ће се у вечерњим часовима читати акатист икони Мајке Божије, а у петак 10. маја, на дан спаљивања моштију Светог Саве, на Светој Архијерејској Литургији отац Олег ће поклон предати у руке Његовој Светости Патријарху Иринеју.
Мало наших људи зна да наш народ вежу дубоке духовне везе са овом далеком руском републиком Бурлатијом и градом Кјахтом. Град Кјахту је основао 1727. године наш знаменити земљак, српски племић и руски гроф Сава Владиславић. Пошто је на реци Кјахти 1728. године и озваничен “Бурински споразум” из 1727. године, којим су од стране Царске Русије (коју је заступало “Владиславића посланство”) и Кинеске Царевине, утврђене границе између Царске Русије и Кине, које су ево скоро 300 година непромењене до дан данас. Пре Октобарске Револуције град се звао Тројицкосавск и представљао је богати руски центар на путу трговине чајем. Због своје несвакидашње лепоте, Тројицкосавск су звали “Венеција на песку”. Интересантно је да су чак и у Русији многи људи мислили да је град добио име у славу свете Тројице и њеног оснивача, Србина из Херцеговине, Саве Владиславића Рагузинског. Међутим, Сава Владиславић је град посветио свом небеском заштитнику, Светом Сави српском.
Прошле године, на 285-ту годишњицу Троицкосавска и 90-ту годишњицу Кјахтинског рејона, на позив градске администрације позван је и Бранко Вукомановић, пословни човек из Београда, директни потомак српске племићке лозе Владисавића, потомак Вукомана Владисавића, брата Саве Владисавића Рагузинског. Он је тада на поклон Тројицкосавску донео резбарену икону Светог Саве српског са честицом моштију и крстом лозе Владисавића- Вукомановића са друге стране иконе. Том приликом отац Олег је међу разрушеним зидинама храма служио молебан за обнову ове светиње, некада најлепше цркве у азијском делу Русије. Отац Олег се нада да ће на 300-ту годишњицу Тројицкосавска (данас Кјахте), обновљени храм засијати у свом некадашњем сјају и резбарена икона Светог саве српског, поклон породице Вукомановић, биће пренета у обновљени храм.
У разговору са руском новинарком Антонином Фадејевном[1], отац Олег је истакао: “Својевремено су из више разлога Кјахту звали “Москва на истоку”. Тако да можемо рећи да се данас кроз Кјахту пројављује заборављена дубина веза Русије и Србије. То што је наш град основао Србин и што му је дато име духовног вође Срба, говори о високом значењу тих људи за Русију – Светог Саве Српског и Саве Владиславића Рагузинског, који је између осталог био и отац руске војне обавештајне службе. Само он је могао успешно да реши старе државне проблеме између Русије и Кине…”.
Отац Олег је том приликом истакао и оно што тренутно највише заокупља његово срце: “Грешно је заборављати своје родитеље, учитеље, добротворе. Грешно је такође и то што смо ми заборавили и свог небеског покровитеља – Светог Саву Српског. Кроз 13 година навршиће се три века како је његово име било дато нашем граду. Данас на жалост нема знакова његовог духовног и физичког присуства у Кјахти, осим две иконе… Било би добро да уочи тровековног јубилеја граду вратимо његово законито, Богом дато име, а нама свима, моћног наставника и заступника пред Господом, Светог Саву Српског”.
Сутрадан по Ђурђевану, љубазношћу оца Радивоја старешине храма светог Саве, у пратњи београдског домаћина оца Олега - већ поменутог Бранка Вукомановића - имали смо јединствену прилику да се упознамо са историјатом и занимљивостима градње храма Светог Саве и погледамо на наш град са куполе величанственог храма. После незаборавне ескурзије по храму, отац Олег и отац Радивоје су узајамно разменили пригодне поклоне. Било би лепо да на дан спаљивања моштију Светог Саве, што више српских верника присуствује још једном дивном догађају, који сведочи да нас наш сверодитељ Свети Сава и данас спаја са једнородном и једноверном руском браћом. И да те везе није у стању да покида ни НАТО пакт са својим вазалима у Београду. Јер је Диван и Велики Господ у Светима Својим.
[1] http://www.1sn.ru/101325.html
