Главная страница

Мы в соцсетях











Песни родной Сербии







.......................




/22.10.2014/

ПИРАТИ СА КАРИБА

"Звезде и пруге на америчкој застави требало би да замене симболи гусарске заставе, лобања и укрштене кости". Марк Твен, амерички писац

     

Да су Сједињене Америчке Државе од самог свог зачетка имале империјалистичке тежње верно доказују догађаји који ће уследити одмах након успостављања нове Републике, која ће експресном брзином  постати сила и одлучујући фактор у свету и имати ту привилегију да јој се спољна политика заснива на праву "јачег".

     

Да би постали жандарм светског формата, прво су кренули да очисте и прошире своје двориште. Све је почело крвавим обарачуном са домородачким становништвом и једним од највећих геноцида спроведених у историји човечанства, који резултира вишемилионским бројем жртава. Након заузимања Тексаса, почиње рат са Мексиком, окупирају се његове северне територије и Калифорнија. По сведочењу дневника који је уредно водио амерички поручник Улис С. Грант 1848.године, наводи се следеће: "Тај рат је представљао пример како једна република следи лош узор европских монархија које нису поштовале правду у својим тежњама да запоседну што више територија...кажњени смо најкрвавијим и најскупљим ратом модерних времена". Да се империја у настанку баш и не обазире на речи, вапаје и упозорења својих умних људи доказује и да има више поклоника него противника. Република се шири на север, и следе безуспешни покушаји освајања територије Канаде.

     

Заговорник "прогресивних реформи", будући  председник САД и тадашњи помоћник државног сектерара за морнарицу Теодор Рузвелт, износи предлог успостављања "изворне Републике" која неће имати ни монархију али ни демократију! Успоставиће олигархијски систем у коме ће богати добро да живе а остали нека се сналазе. Тада популарни Тед почиње да се служи добро познатом рецептуром постављајући питање како је тамо нека мала Енглеска, захваљујући својој снази на мору, успела да освоји велики део Африке и комплетну југоисточну Азију. Дао је предлог да САД поступе по истој рецептури. По добијању зеленог светла, одмах се кренуло у изградњу велике морнарице како би се могло кренути у заузимање прекоморских територија. Пошто су велике морнарице изразито скуп спорт, генијални Тед решење проналази у рекетирању сопственог становништва, богатих, којима је било омогућено да раде шта пожеле, као и богатству нових колонија које ће се искористити за плаћање и изградњу флота САД. И заиста, што више освојених колонија више бродова, а са више бродова, већа империја!

     

Први и најлакши циљ су били Кариби, а потом се кренуло даље на Пацифик. Хаваји су анектирани 1898. године и долази до интервенције по целом низу земаља Латинске Америке. Тријумф у Шпанско-америчком рату који је био изазван дизањем у ваздух америчког ратног брода "Мејн" у луци Хавана, са тврдњом да су Шпанци одговорни за тај чин, САД добијају ореол велике оружане силе у настанку. Кубанци добијају "гратис слободу" под условом да амерички утицај остане на том острву. Следе анексије Филипина, Порторика и Гуама. Теодор Рузвелт увелико себи крчи пут ка средишту моћи са дугорочним планом да се направи империја, уз начин да новац из Министарства финансија пренесе у различите индустрије за "одбрану", које би заузврат финансирале изборе за Конгрес и председника државе. По избору за председника САД, 1901. године, Теодор Рузвелт коначно ствара империју и нацију до зуба наоружану и непријатељски расположену према свима. На чело нове империје дошао је човек кога је дефинитивно рат лансирао у средиште моћи, док му је медијска помпа и подршка донела титулу националног хероја. Сва тадашња штампа је била у његовим рукама. Када га је амерички писац Марк Твен јавно осудио због америчке интервенције  на Филипинима, рекавши "Звезде и пруге на америчкој застави требало би да замене симболи гусарске заставе, лобања и укрштене кости... Не можемо на истоку подржавати империју, а у Америци републику". Генијални Тед, ништа не препуштајући случају и уз честа позивања на Бога, веома агресивном реториком је бранио амерички рат против филипинског народа и осуо паљбу на Твена и његове истомишљенике, речима: "Сваки аргумент који може бити изречен у корист Филипинаца могао би да буде наведен и у корист Апача.. а свака реч која се може изрећи за Агвиналда могла би да се каже и за Бика који седи... као што су мир, ред и просперитет уследили после нашег ширења земљом Индијанаца, тако ће бити и на Филипинима." Али ипак, велики Марк Твен је био само писац и наивац, нико се из државног апарата САД није обазирао на његов напад и упозорења. Теодор Рузвелт се вешто служио реториком чије се речи употребљавају да прикрију, а не да расветле неки чин. Јавно је испирао мозгове америчких грађана тезом о америчкој мисији која треба да донесе "слободу и мир" у целом свету. Ако буде било потребно учиниће то ропством и ратом. Једноставно, за њега је рат био крајњи облик економске конкуренције. Надахнут архаичним говорима и у име "Бога" користио је речи које уносе забуну па се дешавало да грађани на изборима гласају против својих властитих интереса.

     

Период владавине Теодора Рузвелта, обележиће и успостављање једноставног политичког система САД. Тај систем је остао и до данашњих дана у животу и непрекидно се спроводи. У том систему једино питање представља цена по којој се може купити и продати пролетаријат, цена хлеба и игара. Америка ће добити једну моћну политичку партију са два десна крила. Једно је названо републиканским, а друго демократским.

     

Душебрижник и лицемер Теди добиће и Нобелову награду за мир због посредовања у руско-јапанском рату 1906.године, што ће доказати луцидност Скандинаваца да вас ништа од њих не сме изненадити, као што је овај случај, додела награде апостолу рата, терора и смрти. Према сведочењу америчког писца Гора Видала у његовим есејима под називом "Слабљење и пад америчке империје" наводи се да је Теодор Рузвелт живео и умро као посвећени расиста, уграђујући темеље државе којој ће у будућности спољна политике бити у виду физичке принуде или пендрека са елементима класичног тероризма, док би унутрашње уређење САД било само грађевина која би тотално пропала ако би се којим случајем покушала радикално реформисати. Америчка империја је напокон створена. Рузвелтова доктрина ратовања постаје уобичајна пракса. Интересантно је напоменути и чињеницу да је сваки рат који је САД водила (осим Првог и Другог светског рата) од  Теодора Рузвелта до данас, био на основу налога председника САД.

     

По америчком Уставу, једино тело које може објавити рат или донети одлуку о учешћу у рату је Конгрес САД, што значи да су сви ратови који су вођени представљали брутално кршење сопственог Устава.

     

 

     

Аутор текста је новинар из Београда