Разговор са организатором Крсног хода по србским земљама

- Поштована сестро Екатарина, какви су ваши утисци из овогодишњег Крсног хода по Србским земљама?

Слава Богу, Господ је примио наш Крсни ход посвећен 100 годишњици од почетка Првог светског рата и помоћи Цара-мученика Николаја србском народу. Као потврда тога, десило се мироточење крстоходних икона у току пута. Ове године нам се прикључило више србских православних људи него прошле године.

Људима је раније било јављено о нашем доласку. Неки од србске браће су учествовали у руским Крсним ходовима и пренели су духовни опит из Велокорецка и из Свето-Тројицке Лавре у молитвеном ходу посвећеном 700 годишњици од рођења преп. Сергија Радоњешког. Може се рећи да смо ми оформили језгро Богомољачког покрета, које је способно да самостално постоји у својству препорода богомољачке традиције из времена св. Николаја Велимировића.

Испред Пећке патријаршије

- Шта нам можете рећи о овом, у поређењу са прошлогодишњим Крсним ходом?

Прошла година је за руско-србски покрет Крстоходаца, била прво искуство, и оно се војним речником може окарактерисати као ''пробој''. То је сасвим умесно будући да је Крсни ход духовни рат са силама злобе из поднебесја, то је по речима св. Николаја Србског: ''Поход православних људи да би осветили земљу оскрнављену бесовима''.

Прошле године смо прешли више километара, ишли смо на Косово. И сада се са трепетом у срцима сећамо звука звона манастира Пећка патријаршија. Памтимо и сузе монахиња које су нас сусретале. Јако бисмо хтели да их поново посетимо али, на жалост, то сада није могуће због одсуства потребних виза.

Освећење покајног крста

- Шта је за вас најјачи утисак у овом ходу, који су још били позитивни тренуци које сте ви видели у том ходу?

Најјачи утисак за нас је цео Крсни ход. Сваки дан смо долазили у ново место са великом духовном напетошћу, будући да је пут ишао по местима страдања србског народа у току последња три рата, укључујући ратне догађаје из 1994-1995. године. Одслужили смо мноштво парастоса и помена. Текериш, Јасеновац, Драгаљевац, Вишеград, Дракулић, Братунац – и мноштво других места. Огромна духовна одговорност. Некада нам се чинило да душе погинулих иду за нама у Крсном ходу и понављају наше молитве у многотисућном хору.

Кравице, место страдања Срба у рату у Босни 90-тих.

- Вама су многократно мироточиле св. иконе Богоматере и св. Цара Николаја? Како Ви гледате на то, какав је смисао тога?

Нама су иконе Богородице почеле да благоухају у Кремни и да мироточе измаглицом на стаклу при доласку у манастир Покрова Мајке Божије. Ми смо се радовали, схватајући да нас Мајка Божија благосиља. Обилно мироточење иконе Светог Цара Мученика је почело касније, већ у граду Чачак.

Десило се тако да је икона морала да се одели од Крсног хода, јер је била потребна мала поправка. На путу у манастир Светих Царских Мученика на Тари, ми смо, са иконом на крову ''Волге'', ударили у кров бензинске пумпе и повредили свети лик – била је потребна поправка. Игуман манастира св. Царских Мученика, о. Сергиј, је предложио да се обратимо његовим духовним чадима у Чачку и ми смо се са захвалношћу сложили.

Народ је тамо био обавештен да долазимо и нас су чекали у духовном центру св. Николаја Србског, дечији хор је певао тропар св. Царским Мученицима. Већ је било тамно. Унели су икону у просторију и угледали чудо. Са иконе су текли потоци мира.

Какво је значење тога? То је очигледно: Цар-Мученик је примио на себе удар и пројавио милост према србском народу. Мироточење је почело после повреде иконе. Ујутро је наш иконописац Александар Иванович ''залечио рану'' на светом лику и ми смо се вратили својим Крстоходцима. Следећи пут мироточење се десило у градићу Гроцка, близу Београда, у храму Пресвете Тројице. Намо нас је веома радосно примила месна црквена општина на челу са баћушком Александром.

И трећи пут су скоро све иконе мироточиле у Соко Бањи. Тамо су свештеници устројили крсни ход са многобројним учесницима и гостопримство нам је указао брат Горан у конаку ''Романови''.

За растанак, Царска икона је плакала у селу Лазарево, на Крсном ходу са народом и о. Јованом. То је родно село србског народног хероја Ратка Младића.

Милост Божија. Тако нам Свети саопштавају о свом покровитељству, ма какву да заслужимо казну од гнева Божија – свети ће молити Господа да помилује оне који су сачували у својим срцима пламичак православне вере.

- Шта би могло да буде боље следећи пут, ако Бог да?

Ако Бог да, да нам се у следећем Крсном ходу придруже хиљаде. Тако би могли да се организују Богомољачки сабори. У Србији има духовника и епископа који су достојни да возглаве такве народне саборе по примеру св. Николаја Србског.

- Ви имате велики опит Крсних ходова у Русији и Србији. У чему је, уопште смисао Крсних ходова?

Смисао је у јединственом, саборном духу. Враг Божији се боји нашег јединства више него од сваког оружија. Ништа са нама неће учинити слуге антихриста када се ми ујединимо у Господу нашем Исусу Христу, одбацимо екуменизам, утврдимо се у црквено-словенском богослужбеном језику и будемо милосрдни – тада ћемо и однети, заједно са Господом, коначну духовну победу.

- Да ли имате неку поруку за србски православни народ?

Христос воскресе!

Тако нас је научио старац Симон у манастиру Свете Тројице у Љубовији, да би свуда, ма куда ходили са Крсним ходом, поздрављали све радосним пасхалним ускликом.

- Екатарина, спаси Бог!

Разговарала: Православна породица, октобар 2014.