Дорогие мои братья и сёстры из России
В этот день, 16 лет назад, началась позорная и беспричинная бомбардировка моей страны, моего народа. В войне со стороны Альянса участвовало 19 государств. Если считать и те страны, которые не являлись членами НАТО и которые предоставляли свои аэродромы и другую помощь, на СРЮ напало 26 государств. У агрессоров было 743,8 миллионов жителей и государственный бюджет свыше 3,312 миллиардов долларов, а у СРЮ - 11,5 миллионов жителей и бюджет свыше 3,85 миллионов долларов.
сегодня в нашей памяти остались глубоко врезавшиеся страшные воспоминания о событиях, которые происходили в течение тех долгих 78 дней и ночей. И сегодня всё ещё течёт страх сквозь тело, когда какой-либо звук напоминает взрыв бомбы. Воспоминания, которые отметили моё детство и детство моих соотечественников, никогда не будут стёрты. Тот звук сирены, который пробуждал нас ото сна поздними ночными часами, тот запах влаги из подвала и убежищ, треск окон, когда обрушивается бомба, мрачные улицы без света, которые вызывают ещё больший страх, свечи на столе, небо, испещрённое ракетами... и страх, страх и страх...
Сегодня, когда мы стали взрослыми людьми, это событие представляет собой нечто такое, что ознаменовало наше детство. Это то, что мы не забудем и что не смеем забыть. Меня воодушевляет то, что сейчас, после стольких лет, я получаю письма от ВАС, в которых вы просите прощения, потому что не имели возможности нам тогда помочь. И вы, пишущие эти письма, тогда были детьми. Невероятно то, что ВЫ вспоминаете, что ВЫ помните, что ВЫ просите прощения. Каждое ваше "прости" пробудило во мне ещё большую любовь к вашему народу. Моя Сербия и мой народ очень хорошо понимают ваши причины, и это не должно было бы вас волновать.
Спасибо Вам, мои братья.
Автор Елена Шчекич
-------------------------------
Драга моја браћо и сестре из Русије
На данашњи дан,пре 16 година,почело је срамно и безразложно бомбардовање моје земље,мог народа.У рату је на страни Алијансе учествовало 19 дражава чланица. Ако се урачунају и оне ван НАТО које су дале писте и другу помоћ, СРЈ је напало 26 држава. Агресори су имали 743,8 милиона становника и државни буџет од 3.312 милијарди долара, а СРЈ 11,5 милиона становника и буџет од 3,85 милиона долара.
И данас су у нашим сећањима остале дубоко урезане страховите успомене које су се дешавале током тих дугих 78 дана и ноћи. И данас још увек телом проструји страх када, ма који звук, подсети на удар бомбе. Сећања која су обележила моје детињство и детињство мојих сународника, никада неће бити избрисано. Тај звук сирене који нас је будио из сна у касним ноћним сатима, тај мирис влаге из подрума и склоништа, треска прозора када се бомба обрушује, мрачне улице без стује које буде још већи страх, свеће на столу, небо прошарано ракетама... и страх, страх и страх....
Данас када смо постали одрасли људи, тај догађај представља нешто што је обележило наше детињство. То је нешто што нећемо заборавити и што не смемо заборавити. Оно што ме одушевљава је да данас, после толико година, ја добијам поруке од ВАС, који се извињавате јер нисте били у могућности тада да нам помогнете. И ви сте, који пишете те поруке, тада били деца. Невероватно је да се ВИ сећате, да ВИ памтите, да се ВИ извињавате. Свако ваше “извини” је пробудило у мени још већу љубав према вашем народу. Моја Србија и мој народ веома добро разуме ваше разлоге, и то не би требало да вас брине.
Хвала Вам, браћо моја.
Аутор Јелена Шћекић
