Настасија Чорнаја у Суботици пронашла место где је сахрањен њен прадеда црвеноармејац. Са многим црвеноармејцима борио се за ослобођење наше земље.
Далеке 1945. године, 9. марта, пред сам крај Другог светског рата, бранећи српску земљу од фашистичке окупације, свој живот је несебично дао и руски мајор Николај Александрович Иванов. Деценијама његова породица није знала где се налази и да ли уопште постоји његова вечна кућа. Велики јубилеј, 70 година од победе над фашизмом, био је повод да праунука великог јунака Анастасија Чорнаја са породицом из Москве дође у Суботицу и да на руском делу гробља у Дудовој шуми пронађе прадедин гроб!
Тако су се они, како са поносом истичу, за „Новости“ коначно поклонили сенима славног потомка, али и многобројним његовим саборцима, страдалим црвеноармејцима.
– Дедушка мили – само је изустила Анастасија и занемела од узбуђења. – Не могу да опишем како се осећам, срце хоће да ми искочи од толико помешаних осећања. Од поноса због његове јуначке прошлости, туге што почива далеко од нас, до среће што његово име није заборављено, што му је гроб овако лепо уређен.
На руски фронт прадеда Николај отишао је одмах по почетку рата. За њим су одмах пошли и његова жена Јевдокија и седамнаестогодишњи син Валериј. Са многобројним црвеноармејцима који су дошли да ослободе Србију, све троје су дошли у Суботицу.
– Прадеда је командовао батаљоном и артиљеријом, тако је и погинуо, прабаба је била и војник и лекар, спасла је од смрти 23 војника, а деда је био војник и возач артиљеријских возила – прича Рускиња, поносно показујући старе породичне фотографије.
Анастасија са супругом и децом поред гроба свог славног претка
Одмалена је Анастасија желела да пронађе место где почива велики јунак, који је својим делима задужио и руски и српски род. Сан се коначно остварио, када је преко интернета ступила у контакт са једним човеком из Србије, који јој је и испричао за руско гробље у Суботици.
Хвала домаћинима
Сa великом дозом зебње и страха, Анастасија каже да је са супругом Михаилом дошла у Суботицу. Бојали су се да неће наћи гроб или да је он у јако лошем стању. – Ово што смо видели чини нас јако срећним, не само нас него и сав руски народ, јер је гробље наших предака тако очувано. Хвала Суботици на томе. Сигурно ћемо доћи поново – поручује породица Чорниј.
