Сибир уопште није неподесно место за живот, како се код нас мисли, а у то се увериле и четири српске студенткиње руског језика.
Андреа Јањић, Тијана Радосављевић, Слађана Маринковић и Драгана Оборина провеле су пола године у најхладнијем делу Русије.
- Многи су мислили да ћемо у Сибиру живети у колибама на „минус хиљаду”, окружене медведима, али се испоставило да је Тјумен леп, чист град са предивним људима.
Није баш ни толико хладно, код њих је минус пет као код нас десет степени - причају углас.
Чувена руска зима нашла се под ногама четири студенткиње Филолошког факултета пошто су прошлог октобра отишле на мастер у најстарији град у Сибиру. На универзитету у Тјумену усавршиле су руски језик и, што је за њих можда и битније, упознале „праву душу словенске браће”.
- Драгана и ја смо ранијих година биле на дечјим камповима у Самари и Москви, али тек смо у Сибиру схватиле шта значи руско гостопримство. И млађи и старији Руси су били одушевљени што смо из Србије и говоримо њихов језик, па су нас звали само „Српкиње”, никако по имену. Сви су били ту да нам помогну. Код њих мастер траје две године и у септембру ћемо све четири поново отићи у Тјумен како бисмо завршиле другу годину - истиче Слађана.
Топлина руске предусретљивости засенила је, како кажу, надалеко чувену хладноћу Сибира.
- Пошто смо ми друга генерација студената Филолошког факултета који су добили бесплатне стипендије за мастер у Тјумену, распитале смо се о граду. Све смо купиле зимске јакне и чизме пре поласка, али када смо 16. октобра изашле из авиона и виделе снег, биле смо у шоку. Напољу је било минус 16, све је било бело на улици, ниједна зграда није могла да се види. Касније се испоставило да њихов минус и није тако страшан, па када би ме родитељи питали како је напољу, ја бих рекла топло, а оно минус пет. Целу зиму сам издржала у јакни из Београда - смеје се Слађана.
Симпатичне девојке неће памтити руску зиму чак ни по ситним прехладама.
- Дешавало се да добијемо температуру или кашаљ, али ништа страшно. Клима је таква да температура често варира. Рецимо, три дана је било минус 35 и тада нисмо излазиле из дома пошто нисмо имале потребе. У собама нам је било баш топло и биле смо у мајицама. Памтимо један излазак у град у јануару када је било минус 25, а дувао је јак ветар, па смо се смрзле иако од станице до куће има свега 200 метара. Кад је отоплило, шетале смо у тексасу на плус осам - истиче Андреа, и додаје да је, како кажу Руси, ово била једна од блажих зима.
Тјумен их подсећа на Нови Сад.
- Сличне су величине и све је равно. Све улице су широке, а имају Мост заљубљених који личи на Мост на Ади. У близини је и кеј поред реке Туре, где шета пуно младих. Саобраћајних гужви има у шпицу. Градски аутобуси су чисти и путници су им изузетно тихи. Карта за превоз кошта 22 рубље или 50 динара, с тим што смо ми имале попуст, па смо плаћале свега 11 рубаља. И такси им је врло јефтин, а не могу да вас покраду јер се резервише преко интернета од адресе до адресе и тачно вам пише колика је цена - наглашава Андреа.
Ипак, то не значи да је живот у овом граду јефтин.
- Тјумен спада у првих пет градова по богатству због великих количина нафте. Намирнице су скупље два пута него код нас, а и цене су им скочиле од 50 до 100 одсто због санкција. Примера ради, кад смо дошле у октобру, „нутела” је коштала 130, а кад смо одлазиле крајем априла - 230 рубаља. Руси углавном једу хељду и каше, а од меса пилетину и здравије се хране од нас. Занимљиво да су им порције веома мале. Ми смо куповале намирнице и спремале нашу храну у дому, а ишле смо и у сва три српска ресторана на роштиљ - каже Андреа.
Руси већи џентлмени од Срба
- Младићи у Тјумену су велики џентлмени. Рецимо, устајали су нам у градском превозу. Прилазили су, али нико није непристојан. Више излазе по кафићима него у клубове, а и раније сазревају. На пример, већ са 26 година размишљају о породици и није им толико стало до ноћног провода. Такође, пију вотку, али не у толиким количинама као што се мисли - истиче Андреа.
.jpg)
