Једну од најлепших српских светиња, манастир Жичу, у последње време најчешће посећују – Руси. Желе да виде фреску руског цара Николаја Другог Романова, која се налази у параклису цркве Светог Саве. Једина фреска руског цара у нашој земљи откривена је не тако давно – тајна њеног постојања била је строго чувана међу монахињама.
„Портрет руског цара Николаја представља редак пример у живопису из тог времена“, прича нам сликар-конзерватор Душко Јовановић, заменик директора краљевачког Завода за заштиту споменика културе.
Црква Светог Саве није увек отворена за јавност. Смештена југозападно од главне цркве, „лепи“ се за трпезарију, па је посетиоци тешко проналазе. Кад конзерватори нису овде, морају да се потраже монахиње да је отворе.
„Осим што се спорадично помиње у литератури као пројекат Александра Дерока, овом црквом се нико од истраживача архитектуре није озбиљно бавио“, каже Јовановић. „Случај је хтео да монахиње сачувају портрет цара Николаја, а да тај портрет касније спасе вредан живопис цркве“.
Црква је прилично оштећена у земљотресу, који је пре неколико година погодио Краљево. Кров је прокишњаво, а један део композиције отпао је из куполе.
„Идеја је била да монахиње из Жиче поново осликају цркву“, објашњава Јовановић. „Позвали су нас да питају да ураде нове фреске. Тада смо сазнали да се испод обичног папира, налази фреска са ликом цара Николаја. Фреску су 1945. године покрили духовник манастира отац Доситеј и тада, млади монах отац Герасим. Били су присиљени да то ураде. Наредба је стигла од локалних власти“.
Новац за делимичну санацију живописа стигао је тек прошле године. Али, то није довољно за озбиљне радове.
„Живопис је у забрињавајућем стању, због влаге“, тврди Јовановић.
Цркву је осликао руски емигрант сликар Николај барон Мајендорф 1937. године. Мајендорф је био у екипи руских уметника, која је била ангажована за израду копија најлепших средњовековних фресака за израду краљевског маузолеја на Опленцу.
„Негде између два рата владика Николај Велимировић почео је да обнавља Жичу“, прича Јовановић. „Као присталица и један од духовних вођа богомољачког покрета, настојао је да у Жичи буде направљено дванаест олтара, заједно са звонаром која ће имати 12 звона, колико је главних апостола. У њима је по владичиној замисли непрекидно требало да се смењују литургије. Црквица Светог Саве са трпезаријом управо је подигнута за чланове богомољачког покрета, који су организовано посећивали манастир и ту 1937. одржали сабор“.
Владика Николај успео је да подигне још један параклис – посвећен Светом Николи на брежуљку југозападно од манастирске порте, где се налази монашко гробље. Подигао је и костурницу у Жичком пољу.
„Његове градитељске активности зауставио је Други светски рат, који је манастиру донео велика разарања. Сам владика Николај одведен је у логор“, каже Јовановић.
Поред фреске руског цара Николаја, у Цркви Светог Саве насликани су и руски светитељи Серафим Саровски и кнез Владимир.
Ове фреске у комбинацији са српским светитељима врло су значајне са историјског аспекта за Жичу, објашњава Јовановић. „Владика Николај је много поштовао Русију и њеног пострадалог монарха, а ово је био један од начина да пренесе личну оданост и патриотизам. О Николају Другом Романову, Николај Велимировић је писао као о великом добротвору српског народа. Велики дужник и поштовалац цара Николаја био је и краљ Александар Карађорђевић, који је после драматичних околности које су наступиле у Русији, великодушно удомио руске емигранте“.
.jpg)
Сирча чува иконостас
Конзерватори краљевачког Завода за заштиту споменика културе недавно су открили оригинални иконостас из главне цркве манастира Жича. Иконостас испред кога су миропомазана два краља – Александар Обреновић и Петар Карађорђевић налази се у Цркви Светог Илије у селу Сирча, надомак Краљева.
„Аустроугари су склонили највредније иконе. Иконостас није цео, неким иконама се изгубио сваки траг. Трагамо за њима“, открива Јовановић.
Пуно кратера
Проблем који Жича има са фасадом која отпада још није решен. Републички завод за заштиту споменика културе урадио је пројекат за нову фасаду и – на томе се стало. Прелепа Црква Светог Спаса, када се боље погледа, делује помало оронуло. Фасада у себи има громуљице негашеног креча, који кад се споји са влагом напросто експлодира. Зид цркве пун је рупа, односно малих кратера, па изгледа као да је неко пуцао у њу.
