У Русији од давнина се на овај дан одавала пошта благоверним Петру и Февронији Муромским – покровитељима супружничке љубави и породичне среће. Историја бескрајне љубави и оданости Петра и Февроније постала је позната свету захваљујући средњовековној руској књижевности и Повести о Петру и Февронији Муромским. Горњи дом руског парламента је 2008. године празнику доделио статус Сверуског државног празника и дефинисао његов симбол: белу раду.
ЖИТИЈЕ СВЕТИХ БЛАГОВЕРНИХ КНЕЗА ПЕТРА И КНЕГИЊЕ ФЕВРОНИЈЕ, МУРОМСКИХ ЧУДОТВОРАЦА
Пре седамсто година је у нашој Руској земљи живео у граду Мурому млади кнез Петар. Његов отац је управљао Муромском земљом, а када је он умро, његово место је заузео старији Петров брат Павле. Благочестив и кротак је био млади кнез Петар и у свему се покоравао свом старијем брату. Али Петра је задесила веома тешка болест, и млади кнез је дуго патио, док се најзад није појавила избавитељка од болести.
У истој Муромској земљи је живео сиромашни пчелар који је имао ћерку, лепу девојку Февронију; по целој околини је била позната по свом уму. И ето она хтеде да помогне кнезу у његовој несрећи, те док је лечила кнеза Петра, она му се допаде и он по ономе шта је говорила и по њеним поступцима виде каква је то паметна и добра девојка. Допала му се Февронија и због своје лепоте. “Нећу наћи бољу девојку у целој области!” – одлучи кнез и обећа да ће се оженити њоме, али када је оздравио, поче да се размишља о томе да није ваљано да се кнез жени обичном девојком и скоро да је био напустио своје обећање, кад се опет разболи. Февронија га опет излечи. Разуме Петар да треба да испуни своје обећање, да га Сам Бог кажњава због кршења обећања, и ожени се Февронијом.
Умре старији Петров брат, тако да је он морао да управља Муромском земљом. Февронија, пчеларева кћи, постаде кнегиња целе области. Наравно да се ускоро појавило много завидљиваца, нарочито жена. Није се допадало знаменитим бојарима што кнегиња није из чувеног рода, а њихове жене, племкиње бојариње, не хтедоше ни да чују: како да се, забога, оне, жене из знаменитих породица, поклоне њој, простој сељанки! И почели су да клевећу Февронију пред Петром: хтедоше да их раздвоје. Али кнез је са Февронијом живео у миру и слози; колико год да су се бојари трудили да их посвађају, ништа нису успели. У међувремену су млађи Петров брат и његов братанац, син старијег брата Павла, пожелели да заузму место муромског кнеза, а Петра да прогнају. Спојили су се с бојарима који су били незадовољни због кнегиње. Ови бојари су имали велику власт и дешавало се да су управљали и самим кнежевима како су хтели. Тако је било и овде – дошли су код кнеза Петра и рекли му: “Или се разведи од Февроније и пошаљи је у манастир, а ти се ожени девојком из знаменитог рода, или и сам иди из Мурома, а ми ћемо да тражимо другог кнеза, а да за кнегињу имамо жену из простог народа нећемо!” Није било лако Петру да остави кнежевску власт, али он је чврсто памтио заповест Господњу о браку: “што је Бог саставио човјек да не раставља… ко отпусти жену своју… и ожени се другом, чини прељубу” (Матеј. 19, 6, 9). Тако је одговорио бојарима: “Мене је Сам Бог спојио са Февронијом, не ваља сад да људи раскидају наш савез. Ако не желите кнегињу, онда вам ни ја без ње нисам кнез, па ми смо – једно тело, једна душа!” И мораде Петар да остави Муром и живи у прогонству. Убрзо су Петар и Февронија сазнали шта је сиромаштво. Понекад би мрачне мисли долазиле у главу Петру: “Ето због жене сам остао и без власти, и без богатства, и без кнежевске титуле…” – помишљао је. А паметна жена која га је волела тешила га је стално нежним речима: “Не жалости се, кнеже! Па Господ је милостив: неће нас оставити у беди и прогонству”.
Али у Мурому су без Петра настали неред и раздори. Почеле су свађе око тога ко да дође на кнежево место. Једни су били за једног, други за другог; дошло је и до потезања мача, раздор је прешао у рат; многи бојари су били убијени у тим размирицама. Још дуго би се проливала братска крв да се Муромци нису сетили свог законитог кнеза Петра. Схватили су да без њега има доста оних који би желели да буду кнежеви и да реда никад неће бити. Дођоше они код Петра да га моле за опроштај и наговорише га да се врати заједно са кнегињом Февронијом у Муром: добро су знали и њихову мудрост и доброту. Вратише се Петар и Февронија у Муром и почеше да живе као и пре, мирно и срећно. Правично је управљао облашћу Петар: у свему се трудио да се држи правде, али је не мање указивао и милост. А кнегиња му је помагала саветима и добрим делима. Убрзо заволеше Муромци своју кнегињу; тако је нежна и једноставна она била, о сиромасима и просјацима се бринула као права мајка. Нико никад није доживео увреду од ње, није чуо ружну реч. После завршетка својих дневних послова кнез би се прихватао читања Речи Божје, а кнегиња рукодеља или би слушала кнеза. Тако су се они заједно учили вољи Божјој и трудили се да је у свему извршавају, избегавали су гордост и неправедну зараду, поштовали духовна лица и монахе, увек им помагали; проводили су чист, целомудрен живот у суздржавању. И тако поживеше до дубоке старости, не љутећи се једно на друго, и нешто пре смрти примише монаштво. Кнез је тада добио име Давид, а кнегиња Јефросинија.
Једном је преподобна и блажена Февронија везла ликове светих на воздуху за саборни храм Пречисте Богородице. Блажени Петар је послао код ње да јој кажу да му је дошло време да иде Господу. Желећи да заврши воздух, она га замоли да мало сачека. Трипут је позивао он, и трећи пут се блажена заустави, забоде иглу у воздух, обави око ње конац и посла слуге да кажу блаженом Петру да и она умире с њим. И помоливши се обоје предаше свете душе своје у руке Божје 25. дана месеца јуна.
После престављења преподобних, људи нису смели да их сахране у сандуку који су они сами припремили за себе јер су постали монаси и није ваљало да их стављају у исти ковчег. Тело преподобног Давида положише у градску цркву Пресвете Богородице, а тело блажене Јефросиније у приградском Крестовоздвиженском храму. У саборном храму Пресвете Богородице је остао празан њихов сандук. Следећег јутра су оба нова ковчега била празна, а тела светих су нађена да заједно леже у истом сандуку. Још једном су покушали да их раздвоје, али исто се поновило. После тога више нису смели да дирају њихова тела и сахранили су их поред градске саборне цркве Рођења Пресвете Богородице, како су они сами и заповедили, – у истом сандуку, који је Бог даровао на просвећење и спасење града: они који притичу на раку с моштима с вером добијају изобилно исцељења.
Тако обострана љубав побеђује чак и саму смрт. Господ Бог је прославио праведне супружнике чудесним исцељењима, а Црква их сматра за свете и сваке године празнује успомену на њих 25. јуна. Сада се они заједно моле Господу за све супружнике, а нарочито за оне који желе мир у породици.
Настојатељ храма Вознесења Господњег (Мало Вознесење) прот. Генадије (Огрисков)
Извор: СВЕТОСАВСКИ БЛАГОДАРНИК, Број 18, јун 2003.
БИЛТЕН СВЕТОСАВСКЕ ОМЛАДИНСКЕ ЗАЈЕДНИЦЕ ХРАМА СВ. ВЕЛИКОМУЧЕНИКА ГЕОРГИЈА У БЕЖАНИЈИ
Яко благочестиваго корене пречестная отрасль был еси,
добре во благочестии пожив, блаженне Петре,
тако и с супружницею твоею, премудрою Феврониею,
в мире Богу угодивше, и преподобных житию сподобистеся.
С нимиже молитеся Господеви
сохранити без вреда отечество ваше,
да вас непрестанно почитаем.
Кондак благоверных князей глас 8
Мира сего княжение и славу временну помышляя,
сего ради благочестно в мире пожил еси, Петре,
купно и с супружницею твоею, премудрою Феврониею,
милостынею и молитвами Богу угодивше.
Темже и по смерти неразлучно во гробе лежаще,
исцеление невидимо подаваете,
и ныне Христу молитеся,
сохранити град же и люди,
иже вас славящих.
Молитва святым благоверным Петру и Февронии
О велицыи угодницы Божии и предивнии чудотворцы благовернии княже Петре и княгине Февроние, града Мурома предстатели и хранители, и о всех нас усерднии ко Господу молитвенницы! К вам прибегаем и вам молимся с упованием крепким: принесите за нас грешных святыя молитвы ваша ко Господу Богу и испросите нам у благости Его вся благопотребная душам и телесем нашим: веру праву, надежду благу, любовь нелицемерну, благочестие непоколебимое, в добрых делех преуспеяние, мира умирение, земли плодоносие, воздуха благорастворение, душам и телесем здравие и вечное спасение. Исходатайствуйте у Царя Небеснаго: верных рабов Его, в скорби и печали день и нощь вопиющих к Нему, многоболезный вопль да услышит и да изведет от погибели живот наш. Испросите Церкви святей и всей державе Российстей мир, тишину и благоустроение, и всем нам житие благополучное и добрую христианскую кончину. Оградите отечество ваше, град Муром, и вся грады Российския от всякаго зла и вся правоверныя люди, к вам приходящия и мощем покланяющияся, осените благодатным действом благоприятных молитв ваших, и вся прошения их во благо исполните. Ей, чудотворцы святии! Не презрите молитв наших, со умилением вам возносимых, но будите о нас приснии предстатели ко Господу и сподобите нас помощию вашею святою спасение вечное получити и Царствие Небесное унаследовати; да славословим неизреченное человеколюбие Отца, и Сына, и Святаго Духа, в Троице покланяемаго Бога, во веки. Аминь
Дан љубави на руски начин
Дана 8. јула ће у целој Русији бити приређене празничне манифестације поводом Дана Св. Петра и Февроније – Дана породице, љубави и верности. Ова историјска традиција сеже у хришћанску прошлост, а у савременој Русији је доживела препород у виду новог општенародног празника који је објединио све конфесије. За разлику од западног празника заљубљених, Дана Светог Валентина, руски празник ставља акценат на друге аспекте љубави.
Споменик Петру и Февронији у Јејску, Краснодарски крај
Дан породице, љубави и верности, који ће ове године већ пети пут бити обележен у Русији, везан је за брачни пар из Мурома.
Љубав између Петра и Февроније детаљно је описана у „Повести о Петру и Февронији“ – ремек-делу староруске књижевности 16. века. Супружници су управљали Муромском кнежевином у 13. веку, живели су дуго, умрли истог дана и сахрањени у истом гробу. Руска православна црква их је канонизовала 1547. године. Од тада су Свети Петар и Февронија за православне хришћане постали симбол супружанске љубави и верности. Горњи дом руског парламента је 2008. године празнику доделио статус Сверуског државног празника и дефинисао његов симбол: белу раду. Идеју празника подржале су све конфесије у земљи.
За разлику од западног празника заљубљених, Дана Светог Валентина, руски празник ставља акценат на друге аспекте љубави.
Тада су многи градови Русије, у оквиру Свенародног програма „У кругу породице“, почели да подижу споменике Петру и Февронији. Први споменик се појавио исте 2008. године у граду Мурому, постојбини православних светитеља. И њихове мошти су тамо, у Тројицком манастиру. Већ наредне 2009. године споменици су подигнути у Архангелску, Уљановску, Јарослављу, Сочију и Абакану, а касније и у Нефтејуганску, Јошкар Оли, Самари, Владивостоку, Благовештенску, Иркутску и другим градовима. Ове године ће споменици бити откривени у Јекатеринбургу, Калуги, Тамбову и Новосибирску.
Године 2012. ће већ пети пут бити уручена медаља „За љубав и верност“. Медаља се додељује брачним паровима који живе у браку 25 и више година. У организациони одбор стигло је око шест хиљада пријава из целе Русије.
Споменик Петру и Февронији у Јошкар Оли, Република Мариј Ел
Празновање Дана Петра и Февроније често се упоређује са Даном Светог Валентина, иако се догађаји везани за ове празнике, као и њихов смисао, веома разликују. Дан Светог Валентина је Дан заљубљених, испуњен романтиком и малим изјавама љубави. Руски празник ставља акценат на друге аспекте љубави. Дан Светог Петра и Февроније везан је за појмове као што су породица, брачна верност и љубав која одолева свим животним искушењима.
Данас млади у Русији сами бирају шта ће да празнују. Ако неко хоће да проводи време у кругу пријатеља и размењује комадиће папира исечене у облику срца пробијеног стрелом, он бира Дан Светог Валентина. А коме су важнији национална традиција и историјски садржај празника, њему ће више одговарати Сверуски дан породице, љубави и верности, везан за древну руску причу о брачном пару Петру и Февронији.
