Леонид Решетњиков о утицајима Москве и Вашингтона, позицији Србије, судбини Републике Српске и Косова и Метохије…
Притисак Запада на Србију ће се повећавати и ми, заједно са вама, треба да очекујемо нека изненађења. Запад се неће смирити све док Срби буду показивали макар и мали елемент самосталности. Ако будете као Румунија, Бугарска или Албанија, смириће се. Поделиће Србију, што у суштини желе и са Русијом, само што смо ми сувише велики да би у томе успели.
Ово, у разговору за „Новости“ каже Леонид Решетњиков, директор Руског института за стратешка истраживања, процењујући какав би могао бити одговор Запада на то што је Београд уз помоћ Москве оборио резолуцију о Сребреници у Савету безбедности Уједињених нација.
Ако се пође од оне „да нема бесплатног ручка“, постоји ли цена руског вета који је Београд затражио и у чему се она огледа?
– Цене нема. За нас је то било принципијелно питање. Ми бранимо интересе српског народа до оне границе до које их српски народ и сам брани. Ако их не буде бранио, то нећемо радити ни ми. Знамо да Запад обично није објективан према Србији, а није ни према Русији. Цена западне позиције нам је одлично позната. Њу диктира само једно: постићи да Срби буду понижени, да буду принуђени да живе по западним правилима.
Са ваше тачке гледишта, српска власт је под контролом Америке, док је у Вашингтону почетком године „измерено“ да руски утицај у нашој земљи расте…
– Несумњиво је да су они који су на власти под америчким утицајем. Види се да је Србија принуђена да прихвата компромисе или да одступа. А истина је и да је више од 50 одсто српског народа традиционално оријентисано ка Русији, и то Американци добро знају. Због тога је њихов притисак тако велики. Срби су за Американце „непоуздани“ због те своје склоности. САД се неће надметати са Кином, већ са Русијом која овде није само потенцијална економска алатернатива, већ и духовна. Ако постоји народ или држава која симпатише Русију, она мора бити понижена.
„Турски ток“
Смета ли Москви то што Србија после пропасти „Јужног тока“ преговара о алтернативним правцима за снабдевање гасом – из Азербејџана или америчким са Крка?
– Не допада нам се много то што Србија гледа друга решења, али то је њено право. Од „Турског тока“ нисмо одустали. Цев ће се довести до грчке границе, а онда ћемо видети какве су економске и политичке прилике у Европи и на Балкану. Веома бисмо волели да гасовод прође кроз Македонију и Србију. Наше је да дамо своју понуду, а на вама да одлучите.
Може ли Србија из дијалога са Приштином да исплива са картом за ЕУ воз, а да у том бриселском „рафтингу“ не потопи сва права која полаже на КиМ?
– То је немогуће. Запад је донео чврсту одлуку, створио је псеудодржаву и нема разлога да се од тога одступи, а све је урађено да би се Србија ослабила. Ризикујући да то прихвати, Србија би села у воз који јури у провалију. Уопште не разумем тежњу да се по сваку цену уђе у ЕУ, сада када је она у дубокој кризи. Није грчка криза само њена, већ је то велика криза ЕУ. Шта желе Македонија или Србија говорећи да хоће у ЕУ? Да тај исти земљотрес буде сутра и код вас? Али, погрешних схватања има свуда. Неки људи су пропагандом доведени у ситуацију да више нису у стању да мисле. Приближавањем ЕУ, која је у кризи, огромна већина народа не може да добије ништа, а неке повластице можда ће имати део елите. Питање је одговорности просвећених људи у свакој нацији да на то укажу.
Хоће ли савезници Косова раскрчити и његов улаз у УН?
– Гледаће да то учине на сваки начин. Покушаће да „купе“ позицију Србије. Да се то некако прихвати уз обећање за улазак у ЕУ. Дакле, све зависи од Србије. Ако то прихвати, онда ни Русија не може да се противи.
Када би Савет безбедности сада одлучивао о чланству Косова у УН, да ли би Русија уложила вето уколико Србија то од ње не би затражила?
– Не би. Све зависи од Србије.
Због чега границе Балкана не видите као дефинитивне?
– Иако бисмо сви желели стабилност, оне су привремене јер су вештачки наметнуте споља, на штету српског народа. Он је подељен, слично као и руски. Изван Русије живи 25 милиона Руса и око тога се и води сукоб у Украјини пошто су и тамо границе вештачке. Такве могу постојати неко време, јер не можете вештачки поделити један народ. Немачки народ је био подељен, и шта год ми о томе мислили, на крају је успео да се уједини. Исто тако и српски народ, или било који човек коме вежете руке, тежи да се одвеже и ослободи. То није процес који се завршава за годину или десет, али ће се неизбежно завршити.
Како, дипломатским путем?
– То је најпожељније, али како ће стварно бити, нико не може да каже. Ко је пре три године могао рећи да ће бити оваквих догађаја у Донбасу? Борба за уједињење нације и за самосталност често не бива мирна. Али деси се и мирно, као у немачком случају.
Која је судбина Републике Српске?
– Пре недељу дана одликован сам једним од највиших одликовања РС – Орденом Његоша и у име одликованих Руса рекао сам тада да представљамо патриотске снаге Русије и да ћемо учинити све да заштитимо права и могућност независног развоја РС. Али, пре свега, много зависи од народа РС. Ако они буду чврсто бранили своју позицију, никакве Америке и Немачке то неће моћи да сломе.
Сви се они надају да ће притиском уплашити своје противнике, а када наиђу на чврст отпор, повлаче се. Треба се сетити цара Лазара и не треба имати страх. Бог од нас не тражи победе, већ храброст. Он одлучује ко ће да победи. Цара Лазара је прославио подвиг. Не то што је победио или изгубио у бици, већ је Господ од њега захтевао да живот да за свој народ. А ми смо данас навикли на удобност и хтели бисмо да победимо и лепо живимо. Не може то увек.
Неки би ове ваше речи назвали враћањем у прошлост, а имају и призвук неизбежности поновних сукоба. Шта је са другим путем – међународним конференцијама, преговорима..?
– Тај пут је обавезан, али проблем је што друга страна њему не приступа искрено. То видимо последњих деценија. Дођу на преговоре, потпишу неки споразум, а онда наставе по своме. Босна је на једној мировној конференцији створена као чудна, богаљ-држава са уграђеном мином у сопствено постојање и сукоб може да се деси поново.
Колико озбиљно треба схватити претње исламских терориста Балкану, стигле су и видео-поруком…
– То јесте реална претња. Екстремне исламисте, а пре свега Исламску државу, наш Институт посматра као продукт сила у САД који је створен за ратовање против Сирије, али је измакао контроли. Како Исламска држава има друге приоритете тамо где ратује, и Србија им у овом часу није толико битна, мора бити да их је неко усмерио и рекао им: упутите тамо неку претњу, јер нам то одговара.
У истом снимку запрећено је и америчком председнику Обами…
– Њему је лако, он је далеко. Претње Обами и Америци нису тако озбиљне.
