Последњи догађаји везани за антируско деловање Украјине против ПМР довели су до тога да се на савезним телевизијским каналима опет сете Придњестровља. И сада, разговарајући са људима у Русији, може да се запази једна занимљива закономерност: за Придњестровље је чуо готово свако, али што људи живе источније од Москве, тим мање знају за Придњестровску Молдавску Републику. Притом необавештеност о Придњестровљу и животу у републици доводи до појаве клишеа и стереотипа заснованих на лажним представама и баналном незнању. И сада ћу покушати да неке од њих оповргнем. Једноставно, без сувишног философирања, не оптетећујући читаоца сложеним терминима.
Стереотип бр. 1: Чим је Республика Придњестровская Молдавска, онда тамо и живесамоМолдавци
Национални састав придњестровских земаља, као и читаве бивше Новорусије, врло је шаролик. Осим староседелаца, овде су живели многи народи Русије, земаља Европе и Балканског полуострва. Услед дуготрајног заједничког живота многих националности на тако маленој територији настала је јединствена легура народа и култура. Тренутно у Придњестровљу живи 30% Руса, 30% Молдаваца, 28% Украјинаца, 3% Бугара, а такође 9% других 35 националности, међу којима су: Гагаузи, Белоруси, Немци, Јевреји, Татари, Јермени и др. Какоје недавно истакао директор Центра Лава Гумиљова Павел Зарифулин: «УПридњестровљу је уобличен непоновљив регионални идентитет. Овдељуди држе до пријатељства, држеједни до других. По мом мишљењу, Придњестровци би могли да обучавају житеље разних земаља,укључујући и Русију, схватању и прихватању других народа».
Стереотип бр. 2: Руски језик тамо није државни и уопште је страни
Руски језик је уПридњестровской республици не само државни него и језиксвакодневнихразговора. 90% Придњестровацасавршено зна руски језик и користи се њиме усвакодневним разговорима. На руском језикусепредајеу школама (изузев у специјализованој украјинској и молдавској школи). Унаставни програм придњестровских школаулази историја и географија Руске Федерације. Зато се понекад дешава да Придњестровац боље познаје географију и историју Русије од својих вршњака из Русије.
Стереотип бр. 3: Придњестровцису грађани Молдавије
Придњестровље има 500.000становника, од тога преко 250.000 има руско држављанство, а још хиљаде њих су поднели захтев и чекају ред за његово добијање. Испада да око 50% Придњестроваца има држављанство РФ (што је више него што је било на Криму).
Стереотип бр. 4: Придњестровље у војном и стратешком погледуза Русију не представља никакав интерес
Придњестровље има јединствен геополитички положај, одвајкада је наша земљапредстављалаза Русију «капију Балкана». УПридњестровљу се тренутно налази Оперативна група Руске војске (ОГРВ), а такође мировне снаге (све потребно обезбеђује им се из овдашњих ресурса), које чувају мир на обалама Дњестра. На територији Придњестровља налази се арсенал сазалихама оружја и муниције за читав бивши Одески војни округ, радарски комплекс «Мајак» који покрива територијуИсточне Европе, Тираспољски војни аеродром. Сем тога, руководство и грађани републикеспремни су да Руској Федерацији дају на располагањепотребну инфраструктуру за постављање стратешких комплекса «Искандер», а то би билоозбиљна претња за систем ПРО САДуИсточној Европи. Мислим да је сада значајПридњестровља за одбрану Русијепостао јаснији.
Како би било схватљивије, увек наводим следећи пример: замислите велики непријатељски русофобски простор од Атлантског океана до граница Русије (после догађаја из 2014. годинепридружила им се и Украјина). И ево,између Украјине, Молдавије и Румуније утиснут је малени алинепоколебљив проруски клин у видуПридњестровља. Други Калињинград, ако хоћете. Данас јеПридњестровље – острвце адекватности усвету русофобије.
Стереотип бр. 5: Придњестровље је «црна рупа» коју ћемо морати да хранимо
Придњестровска Молдавска Република поседује добар индустријски потенцијал и развијену пољопривреду. УПридњестровљу је преко 140 индустријских предузећа. Молдавска железара (град Рибница), која је међу десет највећих железара на просторуЗНД, испоручивала је 2008. године сајле за реконструкцију Останкинскогторњау Москви, пошто су само у МЖ могли да произведу материјал потребног квалитета. Цемент из Рибницке цементареиспоручиван језа изградњу олимпијских објекатау Сочију. Конзерве Каменске фабрике конзерви сада се испоручују у Архангелску област РФ. Тираспољска фабрика конфекције «Тиротекс» шила је по поруџбини униформе за аустријску војску. Дубосарска хидроелектрана обезбеђује струју за читавоПридњестровље, а Дњестровска МГРЕС (Молдавска државна обласна електрана)извози струју у Молдавију и Румунију. Придњестровски пољопривредни производи ушли су у Руски програм замене увоза и сада се у руским продавницама могу наћи придњестровске јабуке. Тираспољска фабрика «Електромаш» испоручујемоторе и уређајеуземљеЗНД, а недавно је склопљен уговор са «Роснефт» и «Газпром». Ту је свакако и у читавом бившем Савезу чувени «Букет Молдавије» који се производи у нашем граду Дубосари. Коњакпридњестровске фирме «KVINT» после упознавања неће оставити равнодушним никог – ни у Русији ни у Европи. И то нииздалека није потпун списак. Свему томе треба додати нашу земљу јединствене плодности, изврсну климу, разноврсно воће и поврће које нам дарује наша земља и, наравно, могућности за бањско-климатски одмор и туризам.
Ми имамо потенцијал, али немамо могућност да га у пуној мери искористимо. Молдавија и Украјина (једине две земље са којимасе граничимо) стално блокирају извоз наше робе, приморавајући нас да им плаћамо порезе, огромне царине и да се све формалности обављају по документима Молдавије. Управо отуд потичу сви наши економски проблеми. Унутрашњетржиште је мало и не може да прими све производе, пошто су наша предузећа грађена рачунајући на извоз у читав Савез. Стога ће, чим нам наши суседи укину све царинске баријере, Придњестровље убрзо постићи самодовољност.
Према томе, нема никакве «црне рупе», а тим пре нико неће морати да нас храни. Ми нећемо бити дотациони регион.
Често је из разговора са житељима Русије проистицало даПридњестровље не требапоредити са Кримом затошто је на Криму била критична ситуација која је приморала РФ на деловање. Специјално заљубитеље критичних ситуација саопштавамо да нас саисточне границе окружује неколико моторизованих пешадијских бригадаОружаних снага Украјине (око 3–4.000људи) и комплекс С–300, с истока – војска Молдавије, коју Американципојачанофилују техником и инструкторима, а иза Прута стоји војска Румуније и јединице НАТО-а. А сада замислите да на једнојобалиизводи вежбевојска ПМР и ОГРВРусије, а на другој – војска Молдавије и америчко-румунски инструктори. Довољан је један пуцањ па да у сукоб буде увучено пет држава. Није ли то критична ситуација која може да примора РФ на деловање? Тако да, Богу хвала, код нас је засад све мирно и дајБоже да тако и остане.
«На Криму је био референдум, сами су хтели код нас» – каткад сам и то слушао. Па добро, подсећамо да је 2006. годинеуПридњестровљу (тј. 8 годинапре кримског) одржан референдум на коме се 97% Придњестровацаизјаснило «ЗА» улазаку састав Руске Федерације. То очигледно показује нашуједнодушност у жељи да будемо са Русијом. Због тога, да објасним какоПридњестровци видеповратак Крима, наводим следећи пример: замислите ред у коме чекате на повратак уОтаџбину. Чекате већ више од 15 година, па бане Крим викнувши: «Ја бих само да питам», заобиђе вас и и враћа се уОтаџбину без дугог стајањау реду. Зато мималчице завидимо Криму, али се истовремено радујемо збогњега и Русије. А сами и даље чекамо да најзад дође и наш ред заповратак уОтаџбину.
Андреј Чорба, Придњестровље
Посрбила Сава Росић
