Главная страница

Мы в соцсетях











Песни родной Сербии







.......................




/21.8.2015/

Помоћ Славјаносербији

Источник: «Косовский фронт»

Српски народ је одвајкада свестан да је Русија оличење Царства Божијег на земљи. Срби имају пословицу «на небу – Бог, а на земљи – Русија» . У 18. веку духовно стремљење Срба ка Руској земљи оваплоћено је у стварању области у Русији насељене Србима. Та област добила је назив Славјаносербија, и тамо су се, као у обећану земљу, устремили српски досељеници.      

Данас је град Славјаносербск у Луганској Народној Републици на самој линији фронта који пролази дуж реке Северски Доњец.Та општина је, почев од јуна 2014. године, непрестано једно од ратних жаришта Новорусије.      

Представници покрета «Косовски фронт» одавно су желели да отпутују у то необично место.Захваљујући православним Србима из Аустралије,који искрено саосећају са народом Новорусије, то путовање је остварено.Успело им је да прикупе и предају за Новорусију 2.100 евра у оквиру акције ''С.П.А.С. за Новорусију'' добротворног одбора српске православне акције ''Сабор''.     

Допрему помоћи борцима који бране Слкавјаносербск преузели су на себе покрет «Косовски фронт», Савез руских сокола под општим покровитељством покрета «Новорусија» Игора Стрелкова и уз помоћ информационог пројекта «Русская весна» (Руско пролеће).      

У граду Свердловску Луганске Народне Републике, уз помоћ Алексеја Проњина, који је од првих дана у војсци народне одбране, купљено је: 859 конзерви (свињетина и говедина, паштете, каша од грашка и хељде са месом, чај, кафа, бомбоне, зачини), 300 кг кромпира, 100 кг лука, 100 кг шаргарепе, 50 кг купуса, као и 100 пари сокни. У путовању је учествовао и обичан Рус по имену Валентин, који је за војску народне одбране приложио 50.000 рубаља, и за тај новац купљене су цигарете. На молбу козачке организације града Славјаносербска купљено је за цивиле 100 кг макарона, 100 кг шећера, 100 кг пиринча, 100 литара сунцокретовог уља. Та помоћ је уз садејство Јегоровског батаљона приспела у Славјаносербск на дан славе главног храма града, преноса моштију светог архиђакона Стефана, 15. августа 2015. године. Занимљиво је да је свети архиђакон Стефан био покровитељ краљевског рода династије Немањића, а такође покровитељ Републике Српске у Босни и Херцеговини. Помоћ је подељена на четири дела за следеће јединице које се боре за Славјаносербију: Јегоровски батаљон, одред из Антрацита који је на положају у Сокољницима, одред за ноћно одржавање реда и мира после полицијског часа и одред српских добровољаца. Сто старијих житеља града добило је преко козачке друштвене организације помоћ у намирницама (пакете са уљем, брашном и пиринчем).      

У Славјаносербску ратује врло занимљив човек, добровољац из Карабаха кога зову Баги. У тој општини он са својим одредом ратује већ готово годину дана, врло је дружељубив и ведар човек. Он прима блиско к срцу све што се дешава на просторима бившег Совјетског Савеза, који је за њега био и остао његова велика Отаџбина. Захваљујући Багију сачуван је споменик српским досељеницима, који су из незнања хтели да униште. Сада се над тим спомеником вијори српска застава, а нико не зна тачно како се тамо појавила.  

У поређењу са путовањем из марта ове године, у Луганској Народној Републици има много мање контролних пунктова на путевима, што сведочи о успесима мирног живота у унутрашњим областима, а то, са своје стране, говори о успешној државној изградњи. Пензије, премда и мале, редовно се исплаћују, у руским рубљама. Просечна пензија износи 2.000 рубаља, што је упоредиво са просечном пензијом на територији савремене Украјине. Цене су, у поређењу са руским, више него умерене. Роба се углавном довози из Русије и Белорусије. Међу становништвом колају упорне гласине како ће се у најскорије време Доњецка и Луганска Народна Република ујединити и нова држава ће добити име РУСЬ (Руска – стари назив Русије).      

Командир српског добровољачког одреда у Славјаносербији каже нам да је од пређашњег српства у том крају остала само лепота. Али та је лепота посебна, и спољашња и унутрашња, и она човеку улива снагу за преображај у савременом свету. Лепота се, као неодољива чежња ка добру, јако смањила у данашњици. Новорусија је, за многе неочекивано, уставши испољила ту лепоту, враћајући људима наду у устројство света по вољи Божијој.     

Славјаносербија је неодвојиви део новог света који се преуређује. И можда ће се срца милиона Срба у читавом свету одазвати на вест из Славјаносербије, где људи покушавају да изграде нови живот, и појавиће се жеља да се придруже препороду српске земље у Новоросији.  

Са руског превела: Сава Росић