У украјинској мејнстрим и и интелектуалној (Боже ме опрости!) заједници уобичајено је да се за рат окривљује само Руски свет. У томе греше и поједини свештеници.
Руски свет – то су, тобоже, аутомати, гранате, војска народне одбране и „гиркин“.
А заправо је Руски свет све оно што против рата устаје. Све оно што се противи злу.
Уистину сви који су подржавали мајдан сносе кривицу. Носе на себи крв. И „небеске стотине“ коју су устрелили „мирни активисти“. Исто „своји“, мајдански. Које је потом Парубиј из хотела изводио са покривеним лицима и оружјем у футролама под мишкама. И крв оних мушкараца и жена из Донбаса који су рукама заустављали тенкове. Турчинов је већ започео своју „антитерористичку операцију“, а људи су још увек голих руку излазили против тенкова!
Крим је отишао, нагледавши се крвавог скакања мајдана, убистава и мучења, између осталог и Кримљана који су се враћали кући с антимајдана. Када су „мирни активисти“ зауставили њихове аутобусе код Корсуња и обрачунали се са ненаоружаним људима. „Љубазни људи“ су просто омогућили одлазак. Заштитили избор Кримљана.
Током сукоба у Харкову русофили нису убили ниједног (!) украјинског националисту. Заузврат су наци устрелили двојицу присталица Руског света у Римарској улици. Устрелили ненаоружане.
Вође мајдана започеле су АТО (антитерористичку операцију) 7. априла. А Стрелков је 12. априла дошао у Славјанск. Његов долазак представљао је реакцију на рат који је започела незаконита кијевска власт. И са Стрелковом нису били „специјалци Руске Федерације“. Чак ни руска војна лица. Са њим су били обични добровољци, већином држављани Украјине и Кримљани. Не бих говорио да не знам.
Нико од спаљених у Одеси није имао оружје. Нико од спаљених није био држављанин Русије. „Богослови мајдана“ то не желе да виде. Ех, ви, моји ослепели...
Уосталом, бесмислено је њима наводити аргументе. Шта „Руски свет“ за њих значи? И уопште – шта то значи? Без громких и закучастих речи, просто речено?
То је просто рускост. Припадност руској култури, руској историји, руској земљи, руској цивилизацији. Непристајање на одрицање од те припадности. Житељи садашње ДНР и ЛНР раније ни о каквом одвајању нису мислили. Одговарала им је Украјина, али као братска, Русији блиска земља. Кад је престала да буде братска – престала је да буде своја. И рекли су јој „збогом!“.
Ето, испада да се иза приче противника „Руског света“ крије просто неприхватање рускости. И није важно чине ли то искрено или зато што је то сада исплативо. Просто им се рускост не свиђа. Не воле је. Хтели би да је искорене, избришу, забораве. И поред приче о „украјинској нацији“ и урлика „слава нацији“, и нацистима их је тешко назвати. Не досежу дотле. Њихов национализам је просто смердјаковштина. „Ето, да нас је Наполеон освојио – живели бисмо као у Европи“.
Треба знати да је лажов и нациста онај ко за крв и смрт окривљује Руски свет. То је лопов који виче: „држ`те лопова!“. Независно од тога има ли академско звање, свештенички чин или је просто необразована замлата-фудбалски навијач. Заправо нема никакве разлике.
Зато све што се десило и дешава на нашим просторима током последње две године (у ствари кудикамо дуже!) јасније од било какве идеолошке расправе доказује да је Руски свет – најбољи лек против рата. То је сан нашег народа о миру, добру и словенском братству.
Алексеј Селиванов, атаман Верног козаштва
Посрбила Сава Росић
