„Девственост и брак нису за све, али целомудрије јесте за све“ - свети Филарет Московски
Да би се обновила Отаџбина потребно је препородити дух и очистити свест. Још увек је концептуално небо над нама прекривено тмурним облацима. Иако су се последњих година на њему појавили видљиви светли зраци, оно је и даље тмурно. Један од таквих тмурних облака који се надвио над нашим животом су такозвани „слободни односи“ међу људима. Говорићемо о избављању од њих.
Неправедно је мислити да су се они појавили код нас тек после 1991. године. Они су достигли свој врхунац после распада земље, али су се појавили много пре. Већ у филмовима 50-их и 60-их година, при њиховом пажљивом посматрању, се могу приметити јавни нездрави симптоми блудних односа међу половима, у породици, па и уопште међу народом (а да не говорим о позној совјетској епохи).
Не треба се превише ослањати на то да је наше друштво тога времена било неупоредиво чистије од данашњег. Оно је заиста било чистије, али још је важан и смер кретања. А ми смо после смрти Стаљина постепено кренули низбрдо. То се посебно примећује по филмовима 50-их, по њиховом општем настројењу, по тим реченицама које су се појавиле у њима и које ми сада прихватамо као нешто што се подразумева. А оно, тај расположење, постепено је почело да води ка либерализацији односа међу људима. Није случајно да је од краја 1950-их наталитет нагло пошао низбрдо. Нешто се врло озбиљно десило са нашом свешћу...
И ево, ми се данас налазимо ту где смо. Ништа се не може урадити. Али да бисмо се могли надати на будућност, не смемо да поновимо старе грешке. И ако смо ми заиста усмерени ка препороду Русије, онда смо пре свега обавезни да препородимо у себи самима високе духовне идеале. Какви су они?
Ја нисам тек тако назвао свој чланак. Такозвани „слободни односи“ су заиста моћно оружије блуда против нас. Они врше пропаганду са једним циљем - да униште наш народ. И ми смо у обавези да дамо свој одговор на тај изазов времена.
Прво, о самом термину. Он се заснива на слаткоћи појма „слобода“. Али, каква је та слобода? То је слобода у либералном смислу. Зар либерална доктрина не полази од постулата да се друштво састоји из одвојених индивидуа које се морају бавити максимилизацијом своје личне користи. На том основу се уводи и други постулат: свако ће тежити ка максимилизацији своје личне користи, то друштво ће (као скуп таквих индивидуа) функционисати на најбољи начин. То је управо постулат који се не заснива ни на чему осим западног погледа на свет. Та идеја је суштина западног погледа на свет. Идеје, као што сви знају, постају покретна сила када оне овладају масама. Управо ова идеја и покреће многе од нас. Само куда?
Она води друштво у пропаст услед одрицања свог садржаја. Услед одбацивања друштвености, саборне идентичности, личне одговорности дела пред целином. Индивидуа као да говори: своје поступке ја вршим неодговорно у односу на интерес народа и државе. Укратко, живим на своје задовољство. Али, да ли она има то право? Има. Али ми то морамо оценити не са правне тачке питања, већ духовне. А она се састоји ево у чему.
То, што се назива „слободним односима“ је блуд и разврат. Човеку је, као разумном бићу, дата слобода, али је дата и одговорност за своје поступке. Ако нема одговорности, значи онда нема ни слободе. Одбацивање одговорности означава само то да се она преноси на другог. У датом случају - на кога? На „савремени свет“. Говоре: „такав је живот“. Али то је просто кукавичко сакривање своје равнодушности. У ствари, желимо задовољства, а одговорност нам је страшна. Дајте права, али само без одговорности.
Строго говорећи, блуд и прељуба се разликују. Блуд су - полни односи до брака, а прељуба су ванбрачни. Али, и једно и друго је тешки грех. Јер се врши не само против себе, већ и против ближњег, а могуће је, и против друге породице. А може бити и против потенцијалне породице. Јер „лака“ девојка има много мање шанси да касније образује потпуну и чврсту породицу. Предбрачно полно искуство у томе јој никако не помаже. Јер је логика: уживала сам без икаквих обавеза, живела сам само на своје задовољство, а сада „по истој цени“ морам још и породицу да служим? Иста оваква зачкољица чека и мушкарце!
Због тога полни односи пре брака морају бити јавно осуђени. Али то не значи, да људи који су сагрешили у томе треба да подлегну вечној осуди. Ми осуђујемо не грешнике, већ грех. А тај грех је усмерен ка установи породице.
Нажалост, врло је много људи који су настројени на предбачни живот. Према резултатима изборног истраживања „ Породица и наталитет “(2009 г.) http://www.gks.ru/free_doc/2010/family.htm, само 62% сматра да је обавезно венчање у општини (табела 7). И само 26% сматра да је потребно венчати се у општини још пре почетка заједничког живота(табела 8), тј. може се одпочети заједнички живот само у браку. И целих 40% - скоро половина! - сматра да „прво треба живети заједно годину-две и проверити своја осећања, а затим се венчати у општини“. У ствари, у овом случају можемо говорити само о једном осећању - страху од одговорности. Он и управља онима који се баве оваквим оправдањима.
А шта заправо означава овај одговор? Од полних односа се добијају задовољства, а одговорност је никаква. „Прво да живимо годину - две“- то су разговори за децу. Зар ће почети да воде полни живот после „годину-две“? Не, већ одмах. Зашто онда не рећи искрено: задовољства хоћу одмах, а што се тиче одговорности још ћу да размислим. Али већ је касно размишљати у овом случају. Грех блуда продире у душу и разједа је изнутра као рђа.
Неки говоре: венчање у општини је просто формални потпис. Али, ако је то просто формални потпис, зар вам је тешко да се потпишете да је та и та- ваша жена, а тај и тај- ваш муж? Што, исећи ће вам руку? Ми чак потписујемо уговор на послу. Зато што одговарамо за своје речи, намере и поступке. А за заједнички живот са вољеним човеком не желимо да одговарамо. Шта је то ако не кукавичлук? Да ли и волимо ту особу?
Постоји и друго оправдање: а шта ако нам се не свиди, а шта ако не одговарамо једно другом? „Полна неусклађеност“ и слично томе. На то можемо одговорити овако. Ко не тражи образовање породице, већ се боји „а шта ако се не свиди“, тај само и тражи то да би се „свидело“. Код њега ће и цео живот тако и проћи - само да се „свиди“.
Реч „блуд“ је настала од „блудети(заблудети)“. Ко води полни живот ван брака, он блудничи. И земља такође може блудничити и заблудети. Управо последњих десетак година наша Отаџбина баш зато и блудничи, јер постоји сувише много блуда. Одавде закључујемо: да би се зауставило блудничење и пошло путем препорода народа, потребно је победити у себи блудне помисли. Јер је свако од нас - лице Отаџбине. Ако хоћемо њен препород - значи, морамо сами да се препородимо у духу.
Било какви полни односи пре брака или ван брака подлежу јавној осуди. И ми не смемо то да заборављамо, негодујући поводом хомосексуализма. Зато што многи осуђују хомосексуализам као изопаченост, а сами при том воде развратан живот. Па и шта, ако је са женама? Није потребно да се оправдавамо да је то „нормални секс“. То је тешки грех! Шта више развратан човек веома утиче на људе који га окружују, посебно на децу, својим погледима на свет. Сви ти „слободни односи “имају један циљ: да разруше друштво, породицу, духовност и да нас претворе у распаднуте роботе задовољстава.
Ми морамо да се томе одупремо. Сви разговори о патриотизму без личне духовне стеге ће бити само пусте речи. Хоћеш да препородиш Отаџбину? Почни од себе. Хоћеш да наш народ постане целомудрен? Постани пример.
Бескрајно је био у праву светитељ Филарет Московски, када је рекао: „Девственост и брак нису за све, али целомудрије јесте за све“. Само тако, и никако другачије, Русија ће успети да се препороди!
Јевгениј Чернишев, Донецк
