Главная страница

Мы в соцсетях











Песни родной Сербии







.......................




/14.1.2017/

Како Руси славе „српску нову годину“

Источник: восток

 

     

     

Многи грађани Русије припремају празничну трпезу, праве уобичајену новогодишњу салату „оливије“, износе шампањац који је остао од првог празника.

     

У Русији се сматра да је јануар практично изгубљен месец за послове и озбиљне активности. Најпре већина руских грађана, од најмлађих до најстаријих, слави Нову годину и Божић, и ужива у спојеним новогодишњим нерадним данима. А већ у првој радној недељи после свих прослава у Русији се обележава празник који се зове „стара Нова година“. И сам његов назив многим странцима делује као апсурд, али браћа Срби добро знају о чему се ради, јер и они славе „српску Нову годину“. То је још један у низу обичаја типичних, пре свега, за наша два народа.

     

Када се у Русији појавила друга Нова година?

Овај омиљени народни празник се у Русији појавио после Октобарске револуције. Наиме, 1918. године нова совјетска власт је донела одлуку да пређе на нови, григоријански календар, уместо јулијанског (старог) календара. Руска православна црква је одлуком Сверуског помесног сабора (1917-1918.) одбила да пређе на нови календар и данас функционише по старом календару (исто као и Српска православна црква). Прелазак на нови календар је реализован „у циљу усклађивања рачунања времена у Русији са готово свим културним народима“ (већина земаља Западне Европе почела је да користи григоријански календар у 16-18. веку). Разлика између ова два календара је 14 дана и због тога се Нова година „по старом календару“ слави ноћу између 13. и 14. јануара.

Тајна популарности старе Нове године је, са једне стране, у томе што она пада после Божића, за разлику од „обичне“ Нове године која пада у време Божићног поста, тако да православни хришћани који посте не могу да је обележе као што је уобичајено. Међутим, „стару“ Нову годину воле и они Руси који не посте. Тај празник им омогућава да продуже новогодишње расположење и да се још једном окупе за трпезом са породицом или пријатељима.

Како је Нова година обележавана пре 1918?

14. јануара по новом календару хришћанска црква слави светог Василија Великог, архиепископа Кесарије Кападокијске, и због тога се тај дан од давнина назива у Русији Василијевдан, а вече уочи тог дана, које се подудара са старом Новом годином, назива се Василијево вече. У Старој Русији се веровало да Василијево вече и Василијевдан имају одлучујући значај за целу наредну годину.

Онај ко је хтео да обезбеди благостање у наступајућој години, те вечери и тога дана строго је поштовао одређена правила понашања настала кроз векове, тј. прослављао је Василијевдан у весељу и дарежљиво, у најсвечанијем оделу, да после током године не би било сиромаштва. На трпезу је изношена најбоља храна која се могла припремити – пите, месо, палачинке и каша. Сматрало се да су обавезна јела кољиво (чинија са кољивом се стављала у угао испред икона) и печено прасе као симбол плодности. Обичај је био да се новац тога дана не даје у зајам, али је зато био добар знак ако неко добије новац.

     

     

На Василијево вече у Старој Русији су се појединци бавили гатањем, јер је прелазни период између старе и нове године третиран као најпогодније време за тако нешто. 14. јануара су организоване коњске трке, на улицама је било пуно народа, сељани су одлазили једни другима у госте и честитали празник. По уласку у избу гост би се најпре помолио пред иконама, а затим би се обратио домаћину, домаћици и другој чељади речима: „Честитам вам Нову годину и нову срећу!“

Савремена стара Нова година

Многи стари обичаји су се сачували и у савременој Русији, али се друга Нова година данас прославља скромније него прва (31. децембра). Па ипак, многи грађани Русије припремају празничну трпезу, праве уобичајену новогодишњу салату „оливије“, износе шампањац који је остао од првог празника и гледају новогодишњи програм који се тога дана репризира.

Новогодишња јелка се не уклања пре старе Нове године, али се поклони испод ње најчешће не стављају поново. Вероватно зато што породични буџет грађана Русије после свих прослава није баш у најбољем стању. И поред тога, више од половине житеља Русије према статистици прославља стару Нову годину. Овог обичаја се придржавају и становници земаља које историјски гравитирају према Русији и до дана данашњег припадају канонској територији Руске православне цркве (Белорусија и Украјина), као и многих бивших совјетских републикa и других држава где живи велики број Руса. Разуме се, стара Нова година се у виду „српске Нове године“ слави и свуда где Руси живе међу Србима, тј. у српским земљама и српској дијаспори по целом свету.

Мало коме је, међутим, познато да Нову годину по старом календару заједно са Русима и Србима прослављају, на пример, и житељи североистока Швајцарске у појединим кантонима где се говори немачки. Становници кантона Апенцел у 16. веку нису прихватили реформу папе римског Григорија и још увек празнују Нову годину у ноћи између 13. и 14. јануара, с тим што 13. јануара они славе стари дан светог Силвестра, који је према предању 314. године савладао страшно чудовиште. Занимљиво је да се Нова година по старом календару прославља и у Велсу, у једној малој велшкој заједници која је 1752. године одбила да пређе на нови календар. Тај празник они називају Хен Галан – дан добросуседских односа и отворених врата.




Просмотров: 1216