Главная страница

Мы в соцсетях











Песни родной Сербии







.......................




/19.9.2007/

Историјски значај Бородинске битке



     Битка код Бородина била је најкрвавија, најжешћа од свих дотад познатих битака. «Какав тужан призор је представљало бојно поље!» -- писао је у свом дневнику официр Наполеонове армије Ложје. -- «Никаква несрећа, никаква изгубљена битка не може се по ужасима поредити с Бородинским пољем... Сви су потресени и утучени».

      Општа битка коју је император Француске толико дуго чекао, завршена је неславно по њега. Није било ни трофејних застава, ни заробљеника; у Наполеоновом табору је владала потиштеност и забринутост за судбину армије и исход кампање.

      Руска армија је извојевала величанствен успех над противником. Истичући невероватну непоколебљивост и самопрегор својих војника, Кутузов је писао: «Француска армија предвођена лично Наполеоном и надмоћнија по снази, није савладала чврстину духа руског војника који је бодро жртвовао живот за своју отаџбину».

      У вези с тим неоспоран је закључак да Бородинска битка није Наполеона приближила, већ још више удаљила од постизања коначног циља да до ногу потуче руску армију. Кутузов је у потпуности извршио свој задатак: причинио је непријатељу највећи губитак, успевши да уништи најбоље снаге «велике» армије.

      Дакле, оцењујући Бородинску битку као највећи догађај Отаџбинског рата 1812. г. «...треба истаћи» -- како пише совјетски војни историчар П.А. Жилин -- у најмању руку три главна резултата.

      Као прво, Наполеоновој армији није успело да сломи отпор Руса, уништи их и отвори себи слободан пут према Москви. Као друго, руска армија је из строја избацила скоро половину његове војске. И, најзад, као треће, на Бородинском пољу је француска армија претрпела ненадокнадив морални потрес, док је у руској војсци порасла увереност у победу над противником. И ма колико француски император покушавао у својим извештајима да Бородинску битку представи као своју победу, ипак су у Француској и Европи схватили да је та «победа» за Наполеона и његову армију означила почетак катастрофе. Без обзира на успех код Бородина, руска армија је била принуђена да настави са повлачењем. Главни разлог је био у томе што царска влада није благовремено припремила стратешке резерве, није их усредсредила уз позорницу војних операција.

      Кутузов је током Отаџбинског рата 1812. г., па и у време Бородинске битке, мислио у стратешким категоријама, размишљајући о најпоузданијем путу до победе, а не просто о успесима у појединим биткама. Кутузов је сазнао да Наполеону пристижу две пешадијске дивизије Пиноа и Лаборде и резервни батаљони -- укупне бројности до 40.000 војника. Мудри војсковођа у наредби армији, уз захвалност јединицама због успешне битке код Бородина, овако објашњава свој план даљег повлачења војске: «Сада, после наношења застрашујућег пораза непријатељу, нанећемо му коначни ударац. У ту сврху наше јединице иду у сусрет свежим ратницима, подједнако пуним ревности да се боре са непријатељем».

      Руска армија се повлачила у узорном поретку, са читавом артиљеријом и комором. Борбени дух војске је и даље био непоколебив. Многи руски официри су исправно сматрали да ће Бородино ускоро дати своје резултате и довести до преокрета у даљем току рата.

      Кутузов је 2. (14.) септембра, не желећи да до приспећа резерви ризикује и започне другу велику битку, сматрао да је принуђен да се повуче и напусти Москву. На војном савету у Филију је рекао: «Прва ми је обавеза да сачувам армију и приближим се војсци која нам стиже као појачање».

      Поставивши себи за циљ да избије на крило француске армије која је заузела Москву, главнокомандујући руске војске сјајно изводи Тарутински марш-маневар. Кретање војске од више хиљада војника било је тако вешто изведено да је Наполеон на дуже време изгубио свог противника из вида. Повлачење у рејон Црвене Пахре, а касније према селу Тарутино, омогућило је да се заштите јужне губерније Русије, богате намирницама и сточном храном, као и Тула, Калуга, Брјанск -- градови у којима су биле не само велике фабрике за производњу оружја и артиљерије, већ и велике залихе војне опреме. Повољан размештај руске армије југозападно од Москве омогућио је контролу најважнијих путева који су Москву повезивали са западним губернијама Русије, и припрему неопходних услова за прелазак војске у офанзиву.

      Армија освајача није у Москви добила дугоочекиван мир и смештај током зиме као што је Наполеон обећао. Рат не само да се није завршио, већ је стекао још шире размере. Успех руске армије у Бородинској бици допринео је невиђеном порасту народног родољубља. Све јаче се распламсавао његов пламен, захвативши скоро читаву територију земље заузету непријатељским јединицама. Многобројни партизански одреди нападали су непријатељске гарнизоне, отимали коморе, уништавали непријатељске војнике и официре.

      У Москви скоро да није преостало намирница и сточне хране, а многи житељи су са војском напустили свој град. Чим су освајачи заузели Москву, почели су да град уништавају и пљачкају.

      У Наполеоновој армији је јачала деморализациа. Осетно је опала борбена способност чак и елитних јединица освајача.

      У међувремену је руска армија у Тарутину попуњавана значајним снагама, оружјем, намирницама, сточном храном, спремајући се за активна офанзивна дејства.

      Кутузов је, преузевши иницијативу, плански и одлучно почео да остварује своју замисао уништавања Наполеонове армије. Тако је 6. (18.) октобра руска војска нанела први удар Французима у бици код села Тарутина. То је приморало императора Француске да активније дејствује, уместо да се нада успешним мировним преговорима.

      7. (19.) октобра, после пет недеља боравка у Москви, изгубивши у «малом рату» против партизана преко 30.000 војника, Наполеон напушта древну престоницу и креће на запад кроз Калугу, намеравајући да прође кроз губерније које нису ратом опустошене. До жестоког окршаја долази 12. (24.) октобра код града Малојарославец. Руси су чврсто затворили пут према Калуги којим је Наполеонова војска намеравала да прође, приморавши је да скрене на Смоленски пут.

      Прелазак руске армије у противнапад у општем стратешком плану Кутузова предодређен је оним успехом који је војска постигла у Бородинској бици. После Малојарославца уследиле су битке код Колоцког манастира близу Вјазме, у рејону Духовштине и код града Красни, где је непријатељска војска имала огромне губитке. Повлачење «велике» армије претворило се у бекство. Коначан пораз Наполеонова армија је претрпела на реци Березини где је француски император једва успео да се пребаци са војском од 9.000 војника.

      Територија Русије је у децембру 1812. г. била сасвим ослобођена од освајача. У «Дневнику војних дејстава» је 22. децембра по наредби Кутузова било записано: «...нема више непријатеља унутар руских граница...»

      Наполеонов план успостављања светске превласти доживео је слом. Русија се изборила за своју слободу и националну самосталност. Тај племенити и узвишени циљ Отаџбинског рата 1812. године постигли су армија и народи вишенационалне Русије који су се пред очима читавог света показали као несавладива сила. «Међународни значај руске победе -- пише познати совјетски историчар Л.Г. Бескровни -- био је огроман... Руски народ је не само отклонио претњу подјармљивања и дробљења своје земље, него је и створио предуслове за ослобођење Европе од Наполеонове тираније». За ту победу огромну заслугу има Бородинска битка за коју је В.Г. Белински рекао: «...сам Наполеон је назвао битком гиганата, а била је најсвечанији и најтрагичнији чин велике драме 1812. године...»

     

     

      «Битка која се одиграла 26. била је најкрвавија од свих у последње време познатих. Бојно поље смо савршено задржали, и онда се непријатељ повукао на ону позицију у коју је дошао да нас нападне».

      М.И. Кутузов

     

     

      «Овај дан ће бити вечни споменик одважности и одличне храбрости руских ратника, у коме се читава пешадија, коњица и артиљерија очајнички борила. Свако је желео да на месту умре и не попусти непријатељу».

      М.И. Кутузов

     

     

      «Битка на реци Москви била је једна од оних битака у којима су испољене највеће врлине и постигнути најмањи резултати. Французи су у њој показали да су достојни да извојују победу, а Руси су заслужили право да буду непобедиви».

      Наполеон

     

     

      «Победа код Бородина остаће до краја света војнички споменик јунаштву Руса».

      Р.-Т. Вилсон, енглески војни комесар при руској армији 1812. године

     

     

      «Непосредну последицу Бородинске битке представља безразложно бекство Наполеона из Москве, враћање старим Смоленским путем, пропаст најезде од 500.000 војника и пропаст Наполеонове Француске на коју се први пут код Бородина спустила рука противника с јачим духом».

      Л.Н. Толстој. «Рат и мир»

     


 

Loading...

Косовский фронт