Идеја о стварању националног парка поникла је почетком 1980-их година када је постала очита потреба за очувањем природних предела речних долина Угре и Жиздре. Посебно занимање за ту територију изазвала је такође јединствена збирка споменика историјско-културног наслеђа. Многи изузетно важни догађаји руске историје везани су за обале наведених река.
Одлуком Владе Руске Федерације бр. 48 од 10. фебруара 1997. године установљен је национални парк «Угра».
Тешко је прошлост реке Угре не назвати јуначком, у знак сећања на многе битке које су се у разним историјским раздобљима одигравале на њеним обалама. Угра је дуго била погранична река између разних етноплеменских и политичких творевина. Војни и политички сукоби спомињу се у летописима почев од 1147. године: то су вести о најездама Половаца, о руско-литванским пограничним сукобима итд. Угра је постала чувена захваљујући догађајима из јесени 1480. године названим «Велико стајање на Угри». Та врло значајна епизода отаџбинске историје постала је финале вековног војног и политичког сучељавања Московске кнежевине и Велике Хорде. Монголско-татарски јарам који је Русију угњетавао скоро два и по века био је збачен.
Неодвојиви део духовне културе тога краја представља традиционална култура. На територији коју обухвата национални парк и његова заштитна зона, она има изразите локалне црте, сачувавши у себи јужно-великоруску основу. То се испољава у типу традиционалних сеоских кућа, наречјима, особеностима ношње, календарским и породичним обредима, народним песмама. Народна култура је постала предмет активног проучавања 20-их година прошлог века, и део територије која је тих година истражена налази се унутар граница националног парка. Ни дан-данас није ништа мање привлачна. У многим насељима и данас има традиционалних зиданих и дрвених зграда подигнутих на размеђу XIX-XX века (нас. Климов Завод, с. Палатки, с. Конопљовка Јухновске општине, с. Каменка, с. Березичи, с. Трошна Козељске општине, с. Љубљинка Дзержинске општине итд.). Бивша средишта народне радиности у ранијем виду не постоје, али поједини мајстори, радећи по поруџбини, покушавају да сачувају црте локалних заната: плетарије од прућа (с. Головнино Перемишљске општине), дрворез (с. Порослици Јухновске општине), ткаштво (с. Гремјачево Перемишљске општине), вез преплетањем (г. Сосенскиј).
Територија националног парка је јединствена у ботаничко-географском погледу. Биолошка разноврсност, укључујући богатство флоре, обично се везује за речне долине. Сем тога, знатна дужина територије парка са севера на југ (преко 100 км) обезбеђује и значајне промене у биљним комплексима. Тако се у долини Угре често наилази на сиву јову која више на Жиздри не расте, а у листопадним шумама Козељских забрана у великом броју расту ефемероиди (вишегодишње биљке с краткотрајном вегетацијом) Маршалова кокочица (Corydalis marschalliana) и зубатка петолисна (Dentaria) које нису пронађене у листопадним шумама на Угри.
Данас у националном парку има око 140 за Калушку област ретких врста, од којих су ковиље (Stipa pennata), заврата црвена (Cephalanthera rubra) и дуголисна, прстокореник балтички, водени орашак (Trapa natans), права госпина папучица (Cypripedium calceolus), неотијанта клобучаста унети у Црвену Књигу РФ.
Животињски свет националног парка садржи око 90% врста тог региона. Данас на тој територији обитава преко 300 врста кичмењака, од којих 20% живи на граници свог ареала. Додир неколико географских зона на територији парка одредио је мешовити карактер фауне која обухвата како врсте из тајге, тако и средњоевропске и степске, те је биолошка разноврсност велика.
Данас парк има 1 врсту круглоустих (Cyclostomata), 36 врста риба, 10 врста водоземаца, 6 врста гмизаваца, 210 врста птица (12% чине селице) и 57 врста сисара. Око 40% животињских врста се размножава на територији парка.
Основне врсте, карактеристичне за парк, житељи су зоне мешовитих шума: лос (северни јелен), европска срна, дивља свиња, бели зец, веверица, куна, црни твор, белогруди јеж, шумски миш, риђа шумска волухарица. Од птица – тетреб глуван, шумска јаребица, шумска шљука, шумски голуб, јастреб тетребичар и препеличар, сова ушара (Asio otus), сива сова (Strix aluco), многобројни представници реда певачица и викачица, међу којима су гавран, сврака, креја, зеба, чижак, «зеленушка» (Chloris), чешљугар, сива мухарица, велика сеница, мркоглава «гаичка» из породице сеница (Parus palustris), велики шарени детлић, дроздови. Гмизавци су представљени обичном шарком, жустрим гуштером, обичним смуком, водоземци – жабом траварицом, сивом губавицом. Друго место по разноврсности заузима група животиња везаних за водено-мочварне пределе. То су пре свега птице пливачице (дивља патка, лиска, дивља пловка «чирок-трескунок» (Anas querquedula), дивља пловка «широконоска» (Anas clypeata), црвеноглави гњурац), сивкастомодри и језерски галеб, речни галеб «крачка» (Sterna hirundo), као и оне које живе уз воду – сива чапља, бела рода, сиви ждрал, многе врсте шљука и друге. Сисаре представљају дабар, видра, амерички и европски визон, ондатра (бизамски пацов), «вихухољ» (руска ондатра), водена волухарица; водоземце: обични тритон, језерска жаба.
У списак посебно заштићених ретких и скоро несталих врста Калушке области укључена је 1 врста круглоустих (Cyclostomata), 3 врсте риба, 1 врста водоземаца, 75 врста птица и 17 врста сисара. Двадесет три врсте кичмењака унете су у Црвену Књигу РФ.
