Саосећање са Србима је Русима у крви. Тако је испало да две земље, два историјска савезника повезују не само државни интереси, већ и заједничка култура и духовно начело -- православље. И није случајно што су догађаји на Косову, у срцу Србије, изазвали посебан емоционални излив код многих житеља Русије. Активни родољуби већ дејствују: читавом земљом се шири покрет Косовски фронт. Већ је из 15 градова саопштено о оснивању истоимених организација. А 20. марта увече је у Москви основана и престоничка структура Косовског фронта.
Јуче су се у омањој сали Фонда словенске писмености и културе окупили људи забринути за нашу земљу, који самим тим примају к срцу судбину Србије. Седницу актива „Косовски фронт“ отворио је председник Московског Словенског Друштва, главни уредник „Српска.Ру“ Александар Кравченко. „Са 20 година сам отишао у рат у Босну на два месеца, а остао осам година. Србија је за мене постала друга мајка и она ме је научила да волим прву мајку -- Русију. Позивам руски народ да обрати пажњу на страшно безакоње које чине Србима“.
Наталија Батрајева, аутор књиге „Косово. Српска Голгота“, током последњих драматичних дана се налазила на Косову. Она је присутнима испричала да је весеље које је владало на албанској територији пре одисало сатанским духом.
-- Срби јако воле Русију, обожавају Владимира Путина. Удар на Србију -- то је у првом реду испад према Русији.
Оно што се десило на Косову може се оценити као пораз наше земље.
Када стојиш у оскрнављеној цркви, видиш разорена гробља, срушене споменике -- осећаш да су силе зла победиле -- износи своје утиске Наталија Батрајева. -- Срби који живе у Метохији су прогонима измучени људи, они знају да су таоци. Њихове енклаве су острвца напуштених грађана. Све оно што се дешава јесте кршење свих могућих права и слобода. Преостали Срби су јуначки људи који живе у албанском окружењу. Они не могу никуда да изађу. Постоји омања четврт где се налази њихова школа (12 учитеља -- више него ђака), огромна црква као показатељ колико је Срба живело у Метохији. Осећаш као да су Србе сатрли, обрисали ноге о њих. Светско право после 17. фебруара више не постоји.
Активисти су одлучили да за историјски оријентир покрета Косовски фронт одаберу словенске комитете из средине XIX века који су настали после Кримског рата 1853-1856. године као друштвено-политичке и добротворне организације за пружање разних облика помоћи словенским народима под турским и аустро-угарским јармом. Комитети су издавали новине, преко њих је царска влада финансирала Србе. Такође су прикупљали добровољне прилоге -- огромна средства, организовали упућивање око 10.000 добровољаца у Србију, обезбеђујући им финансирање.
Покрет Косовски фронт неће имати централну управу. У сваком граду ће организација деловати самостално (као словенски комитети својевремено).
Она која се покаже најактивнијом, одређиваће политику деловања Косовског фронта. Покрет је заснован на начелима страначке неприпадности и неконфесионалности.
-- Позивамо на сарадњу и муслимане и атеисте. Јер, Албанци делују и против муслимана: истерали су Словене, Адигејце, Цигане који исповедају ислам. Ми Албанце не мрзимо, ми их жалимо. Њихова будућност је незавидна. Али, оно што су узели, морају вратити. Ми не позивамо на рат, али ако до њега дође, морамо створити организацију која ће моћи да Србима помогне -- уверен је Александар Кравченко.
Да би Србија осетила подршку од стране Русије, активисти покрета Косовски фронт су прихватили програм „Седам косовских удара“.
Први удар је извођење уличних акција, молебана, литија у подршку Срба, прикупљање потписа.
Предводник Савеза Православних Рипидоносаца, председник Савеза православних братстава Руске православне цркве Леонид Симоновић-Никшић понудио је да преузме организацију митинга и поворки. „Потребно је да наш Косовски фронт започнемо уличним акцијама. И не треба се бојати да ће нас бити мало. Јако је важно да носимо православно верско начело. Ако се сада учврстимо на улицама и трговима, организујемо се како треба, помоћи ћемо Србима. Они од нас очекују макар саосећање, врло добро схватајући да Русија не може пружити војну помоћ“.
Покрету Косовски фронт се, осим Савеза православних братстава и Савеза православних рипидоносаца, придружила и московска подружница „Евроазијског савеза омладине“ на челу са Павелом Каничевим.
Други косовски удар је стварање широке мреже организација Косовског фронта у читавој земљи.
Наредни корак представља рад на разјашњавању, објашњавање проблема у јавним гласилима, израда и ширење плаката, стварање групе стручњака за Косово и Метохију. Активисти планирају акције „Српске заставе над Русијом“ и „Руске заставе над Србијом“. Убудуће ће излазити лист „Косовски фронт“ и организоваће се стручне групе за превођење српских чланака и њихово објављивање у руским јавним гласилима.
Финансијско питање је веома важно за покрет Косовски фронт. На његово решавање је и усмерен четврти косовски удар. Циљ је да се у Русији прикупе средства за помоћ Србији. Фонд словенске културе и писмености ће отворити рачун за Косовки фронт. И кренуће широка акција прикупљања средстава од којих ће половина ући у стабилизациони фонд за трошење у случају почетка рата. Добротвори ће добити извештај за сваку приложену копејку, чак до рачуна.
Пети косовски удар је подршка, укључујући финансијску, српским родољубивим организацијама које се тренутно налазе у ужасном положају. На пружање помоћи у стварању система војно-родољубивог васпитавања омладине у Србији по узору на руски биће усмерен шести косовски удар.
И најзад, седма тачка је подршка нашој влади у праведном решавању „косовског питања“.
Извор: <информативно-аналитичко издање Фонда историјске перспективе „Столеће“
