Генарал Момир Стојановић, бивши директор ВБА о албанским злочинима на Космету, и вештом заташкавању ДОС-ових политичара

     У нападу шиптарских терориста на српска насеља на КиМ у првој половини 1998. створено је нових 80 етнички чистих албанских насеља. Од тих терориста у 1998. на Космету погинуло је 175, отето 269, а рањено 162 цивила. У току 1999. године терористи су убили 190, киднаповали 57, а ранили 188 цивила. Од дејства НАТО авијације на КиМ је погинуло 320, а рањено 129 цивила – каже уважени генерал




     Све су прилике да ће се у јеку избора, па и касније, јавност у Србији много озбиљније бавити деценијским проблемом, убистава, киднаповања Срба на територији Косова и Метохије.У покушају да дођемо до одговора колико је наших сународника прећутно„жртвовано”, где су се налазили затвори и логори за Србе, како су их мучили и ко све сноси одговорност, намеће се, логично и питање, како је могуће да се једна држава са политичарима европске провенијенције, усуђује да затвара очи, прећуткује трагедију сопственог народа.Да не учини скоро ништа?! Наш саговорник генерал Момир Стојановић, иначе бивши директор Војно безбедносне агенције (1993. до 1999.) каже да војска располаже релевантим подацима у време док је била на терену. Дакле, до 1999. Најдрастичније и најзверскије отмице недужних људи, дешавале су се у вакум простору, када се наша војска повлачила, а КФОР, некако споро попуњавао косметски простор својим „ мировним” војницима.


     


     –Тврдим да се највеће број злочина према нашим сународницима, али и осталом неалбанском живљу десио у првих шест месеци 1998.године.Додуше, било је и пре овог периода поједниначних киднаповања.Ви знате да је наша војска прецизно бележила сваки случај.Нажалост, простор у новинама не дозвољава да вам кажем за сваки дан. А, кад ме већ питате изнећу вам неке податке о злочинима албанских терориста на Косову и Метохији током 1998. и 1999. године. У нападу албанских терориста на српска насеља на КиМ у првој половини 1998. створено је нових 80 етнички чистих албанских насеља. Од шиптарских терориста у 1998. на Космету погинуло је 175, отето 269, а рањено 162 цивила. У току 1999. године терористи су убили 190, киднаповали 57, а ранили 188 цивила. Од дејства НАТО авијације на Косову и Метохији је погинуло 320, а рањено 129 -цивила прецизно наводи податке уважени генерал.


     Где су терористи починили највеће злочине?


     –Најтеже злочине албански терористи организовани у такозвану „Ослободилачку војску Косова" према цивилном становништву на КиМ починили су у Клечки, Радоњићком језеру, Гребничким планинама, болници у Пећи и кафићу „Панда" у Пећи. Наводим само неке податке а: јуануара 1998. терористи су извршили 15 напада на цивиле и њихове домове.Убили су два Србина Белић Ђорђа и Васића Десимира и Албанца Сејди Мују, а ранили четворицу.У фебруару- било је 27 напада .Следећих месеци они су постали учесталији. У марту- 32, рањено више од 10 људи и убили нашег сународника.У априлу, постаје још горе, десио се 61 напад, убијено 10 људи, а рањено 13 њих.Поред локалног пута у селу Дашиновац у општини Дечани пронађена су тела Милоша Радуновића и Слободана Радошевића које су терористи киднаповали. У мају терористи су извршили 111 напада на цивиле. Убијена је 21 особа, исто толико рањено. Поред пута Клина - Србица код села Орлане пронађен је леш поштара Н. Јевељића из Јошаница .Терористи нападају крајем маја серијски. На ред је дошло српско село Будисавци у општини Клина, где киднапују малолетника Далибора Лазаревића и на 50км од кућног прага га убијају. У исто време у Црнољевској клисури заустављају аутобус из кога киднапују више цивила српске и ромске националности, међу којима и једног припадника МУП-а Србије из села Добрич .У јулу убијају 17 Срба, а киднапују 52 цивила.Наредних шест месеци регистровано је укупно 487 напада. Убијено преко 100 Срба, киднаповано 64, а 67 рањено . У току 1999. до окончања НАТО агресије на КиМ је убијено 190, отето 57, а рањено 188 цивила.


     Колико је од 1989. до данас киднапованих, убијених и рањених Срба?


     –Тачан број и подаци о киднапованим у поменутом времену налази се у Удружењу за нестале и киднаповане, Белој књизи МУП-а Републике Србије и архивама безбедносно информативне и војно-безбедносне агенције.Међутим, располажемо подацима, да су у периоду, када се наша војска повлачила, дакле јун, јул и август, а међународне војне снаге нису благовремено ушле на територију Космета, створени услови за неограничено дивљање албанских екстремиста.Упадали су безочно у енклаве и без зазора унуштавали све што им дође под руку. Број пострадалог српског становништва врло је дискутабилан.Убијали су злочиначки претежно нејаке, старе у у Подујеву, Призрену, Пећи, Ђаковици...све док нису стигли немачки војници КФОР-а.Знам поуздано да генерал Божидар Делић, да би српску нејач заштитио, није хтео да се повуче са нашом војском са Космета, док КФОР није стигао.


     Да ли је у то време неко од актуелних политичара био упознат са овом трагедијом, и да ли су преузимали конкретне мере?


     


     –Политичку елиту, која је 5-октобарским променама дошла на власт у Србији, много је више интересовало истраживање непостојећих злочина које су, наводно, наше снаге безбедности починиле, него судбина киднапованих и несталих Срба.Уместо да свим дипломатским и правним средствима врше притисак на међународну јавност, да се стравични злочини албаских терориста расветле, да свет за њих сазна, промотери наступајуће „ младе” демократије, просто су се утркивали у извињавању за злочине које никда нисмо починили, и тако јавно осуде сопствену државу и народ. Несхватљиво је да поменута влада Србије из 2000. године амнестира , пусти на слободу, све ухапшене терористе, њих преко 2000 ,међу којима је било стравичних злочинаца!!Да није било такве одлуке, постојале би много веће шансе за преговоре са привременим косовским институцијама о размени преживелих.


     Где су заробљени, отети Срби и неалбанци одвођени? Да ли сматрате да сада постоје слични затвори и да ли има живих?


     –Киднаповани су , према сазнањима Војне службе безбедности одвођени у затворе које је формирала ОВК.Свака оперативна зона ОВК имала је најмање по један затвор у којима су на најзверскији начин мучени наши људи.Такви логори постојали су у селу Бајгора, код Подујева, у Лапушнику у општини Глоговац, У селе Клечка , у липљанској општини, у Локовцу код Србице, у Папраћанима , код Дечана.Неки терористи ОВК имали су и своје приватне затворе.Један је постојао у подруму хотека „ Паштрик” у Ђаковици, где су масакрирани Срби.Искључујем могућност да сада било где на КиМ, постоје такви затвори.Страхујем да су све људе ликвидирали.Додао бих да су за случај киднаповања Срба добро знали и припадници обавештајно- безбедносних агенција САД.


     Ко сноси одговорност за поменута зверстава?


     –Списак је подугачак.,а многи које ћу поменути, нажалост су на слободи! Кривицу у првом реду сносе припадници руководства тзв. главног штаба ОВК, Агим Чеку, Бислим Зирапи, Хашим Тачи, Јакуп Краснићи и командант оперативних зона ОВК- Сами Љаштаку, Рамуш Харадинај,Екрем Реџа, Рустем Мустафа.Фрапантно је да већина ових зликоваца удобно седи у својим функционерским фотељама косовских институција, и уважени су партнери међународних снага на Космету..


     Наша Војна служба безбедности свакако је имала податке и о логорима за Србе у Албанији !?


     –.Располагали смо подацима о постојању бројних затвора, логора на подручју северне Албаније., у којима су се, обучавали терористи са КиМ и плаћена војска, али из разумљивих разлога, нисмо могли да дођемо до чињеница да ли је у њима и колико, киднапованих Срба.Знам рецимо, да су у јеку бомбардовања 1999. два камиона са 60 Срба са КиМ, пребачена у Албанију.Ако су и постојали логори за Србе, онда су се они сигурно налазили , тамо где су се злоковци обучавали- у Тропоји, Куксу, Шијату, Церету, Вицедолу.У обуку су били укључени официри албанске армије, оперативци обавештајне службе ШИК.Убеђен сам да су за постојање логора за Србе знали албански званичници, као и представници обавештајно-безбедносних система САД и водећих европских држава.


     Карла дел Понте добро је упозната са чињеницом масовних отмица и тајних логора за Србе.У књизи „ Лов” прилично се „расписала”.


     –Верујем да ће књига дел Понтеове бити врло непријтна за многе актере српске политичке сцене у протеклих осам година. На нашем тржишту, наравно, књига ће се појавити тек након предстојећих избора, како својом садржином не би умањила евентуални утицај, пролазност, „ неких” опција.А када људи прочитају, онда ће се обелоданити због кога и зашто нам се све ово дешавало.Ко је предњачио у пљувању по сопственој држави и народу ? Истина ће шокирати јавност!


     Истражитељи Хашког трибунала имају податке о трговини органима заточених Срба !


     – У јавност је процурела информација да је и тадашњи министар иностраних послова Свилановић био упознат!!То ће свакако покренути лавину питања ко сноси одговорност и зашто се ћутало?Шта је до данас, у том смислу , учинио Специјални суд за ратне злочине, који је такође упознат? Да ли је било, и какве сарадње , у претходних 7 година са правосудним органима УНМИК-а, Албаније, Космета?Докле се стигло, ако се уопше води поступак по овом питању у Међународном суду у Хагу. Уколико је постојала трговина органима, онда је у то морало бити укључено више стручних особа, од хирурга, лекара различитих специјалности, услова за транспорт таквих органа.Ако си и били, онда је то рађено под надзором стручних медицинских екипа из замаља са развијеном здравственим системом и под надзором међународних обавештајно-безбедносних структура.