Главная страница   >>   СРПСКИ   >>   Cветињe


Редакција

РОД - Стег

Косовски фронт

Cветињe

Друштво

Ратник

Историја

Култура

Наука

Природа

Новине "Стег"

 



Песни родной Сербии



Коллекция.ру
/3.8.2010/ Стазе - српског постојања!
У походе св. Деспоту Стефану Лазаревићу, и чудесном манастиру Копорин

/4.5.2010/ Диван је Бог у светима Својима
У једном од Кримских манастира је поново замироточила икона светог Саве Српског…

/3.3.2010/ Отворено писмо владици Артемију
Света Косовска Земља је Света Земља не само за Србе, већ и за све нас, православне хришћане. Ваш бол и туга не могу нас оставити равнодушним, они одзвањају и у нашим срцима.

/9.2.2010/ Казанска икона Богородице: како Отаџбину од непријатеља одбранисмо
Руску земљу је почетком XVII века задесила нечувена невоља. Три године заредом - глад, куга, потом бескрајни грађански рат који је у нашој историји добио кратак назив - „Смутња“. Самозванци, четворица великих и мноштво малих, пољско-шведска интервенција, морални распад нације, и на крају - потпуни распад државе.

/11.1.2010/ Бутмир и натоизација Балкана
Политичка криза у Републици Српској (РС) у Босни и Херцеговини почела је у мају ове године, када је Скупштина прихватила решење, у коме се изражава забринутост због продубљавања процеса предаје овлашћења државних структура РС институцијама Босне и Херцеговине

/12.11.2009/ „Када се молимо, Бог отвара врата“
Разговор са митрополитом Зимбабвеанским Георгијем.

/3.9.2009/ Не даје се вера за вечеру!
О положају српског живља у Хрватској говори Mитрополит загребачко-љубљански Јован

/10.7.2009/ Монах Авељ - руски Нострадамус
У Спасо-Јефимијевом манастиру Суздаља је 1766. г. по указу Катарине II основан државни затвор за „непромишљене робијаше“.

/19.5.2009/ Косовски крст Цара-Мученика
Крајем XIX века, када је Косово још било под турском влашћу, сазнало се да се у једној албанској породици налази дрвени крст пронађен на месту Косовског боја. Судећи по изгледу крста и по свим осталим обележјима, припадао је самом кнезу Лазару;

/1.4.2009/ О жалости ради Христа
Мисионарска писма. Писмо 13. Чика Пери, богомољцу

/16.3.2009/ ПОЗИВ ГРАЂАНИМА ДА СЕ УПОЗНАЈУ СА НЕОПХОДНОШЋУ ИЗМЕНА ПРЕДЛОГА ЗАКОНА О ЗАБРАНИ ДИСКРИМИНАЦИЈЕ: ПРЕДЛОГ ЈЕ ДИСКРИМИНАТОРАН ПРЕМА ГРАЂАНИМА ПО ОСНОВУ ВЕРЕ, ПРИВРЖЕНОСТИ ЈАВНОМ МОРАЛУ, ПРИВАТНОСТИ И НЕПОВРЕДИВОСТИ ПОРОДИЧНОГ ЖИВОТА
Заједничко саопштење представникâ традиционалних Цркава и верских заједница

/10.3.2009/ Легенда о Китеж-граду
У давна времена, још пре доласка Татара, велики кнез Георгиј Всеволодович је на Волги саградио град Мали Китеж (садашњи Городец), а потом, „прешавши тихе и зарђале речице Узолу, Санду и Керженец“, избио на Љунду и Светлојар на „врло прекрасно“ место где је подигао град Велики Китеж.

/23.12.2008/ Свeта преподобномученица Рафаила, игуманиja Чигиринска
У женском манастиру Свете Тројице у граду Чигирину су 1926. године локални „активисти - комсомолци“ извршили зверски самосуд над 49-годишњом игуманијом Рафаилом (Тартацком).

/10.12.2008/ Завет
Јер ће преци, које нисмо заборавили, увек стајати уз нас. Бићемо непобедива војска, ја и моја поколења иза мене. Ту војску и ту подршку су, мислим, Косовски јунаци одабрали: вертикалну подршку предака кроз све векове. Окупљање свих Срба што су икад живели. Не око некакве земаљске Српске империје -- нисмо ми, ипак, народ за то -- већ око неког Дрвета Живота, где се душе сједињују, подржавају и снаже једне друге... Не знам, што сам старија, све чешће ме походе преци. И нека их. Добродошли су.

/9.12.2008/ 5. децембра се упокојио у Господу Поглавар Руске Православне Цркве Његова Светост Патријарх Московски и целе Русије Алексиј II

/26.6.2008/ Срећа на руском
Пошто данас многи, па чак и одрасли, немају неког одређеног појма о срећи, већ је представа о њој једнострано-потрошачка, очигледно да оне који су заборавили вреди подсетити на тачно значење речи срећа у Руском језику.

/5.1.2008/ Божићна посланица
СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА СВОЈОЈ ДУХОВНОЈ ДЕЦИ О БОЖИЋУ 2007. ГОДИНЕ

/23.5.2007/ Странци о Руској Цркви у XVI-XVII веку
Игуман Кирил (Сахаров), настојатељ цркве светог Николе на Берсењовки, град Москва

/19.2.2007/ Покајање – једини излаз
Са благословом Његовог Преосвештенства епископа рашко-призренског и косовско-метохијског Артемија

/30.8.2006/ Казанска саборна црква
Најбољи украс Невског проспекта представља Казанска саборна црква, подигнута 1801-1811. г. за икону «Казанска Богородица».

/28.7.2006/ Манастир светог Димитрија
Духовна и неимарска обнова древне ранохришћанске светиње посвећене светом великомученику мироточивом Димитрију.

/13.7.2006/ Обновимо древну светињу
Позивамо Вас да обновимо ову древну светињу и да постанете Пријатељ манастира Светог Великомученика Димитрија – Дивљана.

/21.6.2006/ Прва сведочанства светости у Русији
Пре више од хиљаду година, а тачније у другој половини Х века, још пре Покрштавања Русије, тадашње руске земље су се прославиле подвизима првих хришћанских подвижника

/2.5.2006/ Кижи
Историјско-архитектонски и етнографски музеј-забран основан је одлуком Совјетске владе 1966. године.

/27.2.2006/ Албазинска опсада
Албазинско утврђење, претећи наднето над Амуром, постало је предмет мржње кинеског богдихана (цара) и његових војвода који су већ тада маштали да своје поседе прошире на читав Сибир.

/27.1.2006/ Химна Светом Сави
Ускликнимо с љубављу
Светитељу Сави
Српске цркве и школе
Светитељској глави.
Тамо венци тамо слава
Где наш српски пастир Сава.
Појте му Срби,
Песму и утројте!

/6.5.2005/ Велики војсковођа
6 маја 1945. године на празник Христовог Васкрса и дан сећања на великомученика и победоносца Георгија фактички је завршен Велики Отаџбински рат  фашистичка армија је до ногу потучена.

/2.11.2004/ “Порт-Артурска” икона Пресвете Богородице
Тачно два месеца пре почетка руско-јапанског рата, 11. децембра 1903. године, у Кијевско-Печерску лавру је, у Удаљене пећине, из Бесарабске губерније стигао ради поста старац-морнар, учесник одбране Севастопоља.

/26.6.2004/ Спасавање Русије у Великом Отаџбинском рату
Тешко искушење задесило нас је 1941. године. Много је великих држава срушено у том страшном рату. Како је наша Отаџбина опстала? Ко је спасао? Одговор на то питање налазимо у раду протојереја Василија Швеца.



все материалы...