Главная страница   >>   СРПСКИ   >>   Култура


Редакција

РОД - Стег

Косовски фронт

Cветињe

Друштво

Ратник

Историја

Култура

Наука

Природа

Новине "Стег"

 



Песни родной Сербии



Коллекция.ру
/5.8.2010/ Међународни фестивали у Европи
„Међународни Форум Младежи“ уз подршку компаније J&S GROUP - организатора музичких фестивала-конкурса стваралачке младежи, фолклорних фестивала, хорских фестивала, фестивала кореографије.

/5.5.2010/ Познанство Љиљане Хабјановић-Ђуровић с Анђелима
У Москви је 21. априла 2010. године у 18 сати увече, у парохијском дому Храма Светог благоверног великог кнеза Александра Невског (ул. Трофимова 14) одржан дугоочекивани сусрет са познатом српском православном списатељицом Љиљаном Хабјановић-Ђуровић, чије књиге су стекле нечувену популарност у читавој Европи, од Москве до Париза!

/22.4.2010/ Биљана Живковић - ПЕСМЕ
Све пеме рођене на Савиндан 2010. године

/6.4.2010/ Интервју са Савом Росић: Прецима сви полажемо рачуне!
Нико нема право да вређа сопствену земљу, језик или народ. Руски језик за нас представља најлакши улаз у ризницу светских знања

/13.1.2010/ Касандра и Валкира против Харија Потера
У понедељак 29. децембра 2009. године, између 19 и 20.30 часова, сала Парохијског дома храма Светог Саве на Врачару била је тесна да прими све заинтересоване за штампано издаваштво Српског сабора Двери.

/11.1.2010/ Цар Самодержавни или Антихрист всеја Расии?
Било једном Московско Царство,мрачно острво тамјана, крви и безропотног трпљења зла.Живљаше у њему покорни, помало дивљи народ под Царем безумним, крезубим, суровим, који попут слепог миша леташе по дворцу, чекајући Страшни Суд!

/8.1.2010/ Како се славио Божић у старој Москви...
Стотинама година главе породица на Божић и Нову годину покушавају да увере децу у то да су они Деда Мразеви, а жене – да они нису Деда Мразеви.

/25.11.2009/ Живети за српство !
Петар Милатовић, наш угледни интелектуалац из Беча, борац за српску истину о својој књизи „Уловљени ловци”

/5.11.2009/ Константин Кинчев: „Кроз десет година желим да себе видим као човека“
Кинчев, који себе отворено назива националистом, сада не пева о „плесању на пијаним столовима“, већ о „небу Словена“.

/28.10.2009/ У сусрет Сајму књига а поводом заједничког издавачког подухвата "Преводилачке радионице Росић" и Српског сабора Двери
Странице ове књиге одишу живом руском историјом.

/17.8.2009/ Интервју са Савом Росић, преводиоцем романа Ј.Н. Вознесенске „Касандрин пут“ на српски језик
Чувени роман-антиутопија Ј.Н. Вознесенске „Касандрин пут, или Пустоловине с макаронама“ преведен је на српски језик и припрема се за објављивање у једној београдској издавачкој кући.

/12.11.2008/ Руска књига - јак лек
Књига Наталије Нарочницке «Русија и Руси у светској историји» објављена је на српском језику у тиражу од 1000 примерака. Већи део тиража одмах је распродат на презентацији у Руском дому и на Београдском сајму књига.

/22.10.2008/ ДЕСАНКА ЋЕ ЖИВЕТИ У СИБИРУ
У Краснојарск се из Београда и Москве вратио аутор прве књиге у Русији о легендарној српској песникињи Десанки Максимовић -- преводилац српске књижевности, магистар филолошких наука Сергеј Шчеглов.

/22.9.2008/ Ајвар – благо без власника
Они који су до сада покушавали да ајвар заштите као свој, саплели су се о дефиницију: то је „премаз који не може бити национални производ”

/15.9.2008/ Моји снови су се остварили
Мои снови су се остварили Када сам вратио после сто година Никољско Јеванђеље, каже Владимир Давидовић

/15.6.2008/ СКРИВАЊЕ НЕСКРИВЕНОГ-Културолошки аспект
Агресија НАТО пакта на Југославију 1999. године представља злочин против човечанства

/31.3.2008/ Момир Лазић књижевник, доказани патриота награђен за животно дело од Академије „Иво Андрић” о сопственој и голготи свог народа
Најгори је човек који изда себе !!

/11.1.2008/ Празници и забаве сибирског сељака
Годишњи циклус живота пре свега је одређивао календар пољопривредних радова. Летње раздобље рада, исцрпљујућег напора, смењивало је раздобље релативно мирног живота. Стално радећи, из дана у дан, из месеца у месец, у екстремним условима Сибира не би издржао ниједан човек.

/2.1.2008/ Б о ж и ћ у М о с к в и
Прича пословног човека Ја сам послован човек, трговац, у политику се мало разумем, више по савести закључујем. Ово кажем зато да неко не помисли да ја пристрасно «китим» како смо у некадашњој нашој Русији живели, и то у топлој, предусретљивој Москви.

/27.11.2007/ Конгрес србистике
Под покровитељством Покрета за обнову србистике (са центром у Косовској Митровици) и Владе Републике Српске Крајине у прогонству, уз присуство преко 40 еминентних стручњака из земље и иностранства одржан је научни скуп на тему:"СРПСКО ПИТАЊЕ И СРБИСТИКА".

/28.9.2007/ Поморјанско седење на Груманту
Догодовштина са Поморјанином (Поморјани – житељи Поморја, руских земаља на обалама Белог и Баренцовог мора) Хилковом и његовим друговима вреди да је сада, када је реч о томе, успут споменемо.

/18.9.2007/ Историја кваса
Руски квас је један од најбољих безалкохолних напитака. Нема му равна по квалитету укуса и хранљивости. Пронађен пре више од хиљаду година, квас је и дан-данас заслужено омиљен.

/16.8.2007/ Письмо из русской провинции
И данас најављују топло и сунчано, до 35 степени. Берлин има незабележено дуго, медитеранско лето. Авио-компанијом «Germania“полетео нешто после десет пре подне. Током лета разговарао са једном немачким пословним човеком.

/14.8.2007/ Откуд се сунце рађа
Српски обичаји

/14.6.2007/ Часови руске кухиње – топле јухе
Сви знају шта је то јуха. У најмању руку у Русији је без јухе немогућ било какав ручак. И зато није случајно што се код нас јуха зове прво јело  прво по реду, и по смислу.

/15.5.2007/ Земља Чувашија
Чувашија је један од најлепших делова Русије, велелепан кутак Поволжја. Ми волимо свој крај, поносимо се његовом историјом.

/24.4.2007/ У који дан се напариш, тај дан не стариш
Парно купатило (бања, миљња, мовња, мов, влазња) које су волели и кнежеви, и племићи, и прост народ, било је међу Словенима познато већ у V-VI веку.

/6.4.2007/ Руска култура и цивилизација као предмет истаживања и наставе језика
Сам појам култура је прошао прилично дуг пут од првобитног до данашњег значења. Латинска реч cultura је првобитно значила гајење –обрада земље. Реч култура, као метафору, говорећи о „неговању“, „обради“ човекове душе, о васпитању и личном усавршавању, први је употребио римски филозоф Марко Тулије Цицерон (први век пре нове ере).

/16.3.2007/ Пијење чаја из самовара
Када вода у самовару проври и он почне да испушта прве звуке («запева»), с њега треба скинути димњак, вратити на место круницу и на њу ставити чајник да се загреје. Када самовар зашишти, може се попарити чај у чајнику (тзв. «заварка»), и однети самовар на сто.

/5.12.2006/ Премудри кркушан
Б А Ј К Е Михаил Јевграфович Салтиков-Шчедрин (1826-1889)

/7.11.2006/ Медењаци
Тулски медењак је символ, визит-карта не само Туле већ и читаве Русије

/24.10.2006/ Потврђено приjатељство Удружење бораца рата од 1990 и 1999 год. "Нишавски округ", град Ниш са Руско-Српским Клубом из Русиjе
Интервjу са саветником аташеа за културу Амбасаде Руске Федерациjе у Србиjи + фото.

/25.9.2006/ «Чекај ме и вратићу се...»
Константин Михајлович Симонов – руски совјетски писац и јавни радник
(1915 — 1979)

/15.9.2006/ Историја вотке
Вотка је чисто руски национални производ који сасвим одговара карактеру народа Русије. То је најчистије алкохолно пиће на свету. Првенство у производњи вотке, па и рађању саме речи «вотка» припада Великом Новгороду.

/7.6.2006/ Руска култура и цивилизација као предмет истаживања и наставе јеѕика
Сам појам култура је прошао прилично дуг пут од првобитног до данашњег значења. Латинска реч cultura је првобитно значила гајење –обрада земље.

/28.4.2006/ Српско – руски културни дијалог у геополитичким условима краја 20. почетка 21. века
(Историјске везе и нове могућности).

/21.12.2005/ «Краљевство Хазара» - кратки осврт
У Београду изашла књига «Краљевство Хазара» Дејана Лучића.

/5.12.2005/ Деца и савремени цртани филмови
Сваки цртани филм је заснован на бајки. Јер, бајка је та која у дечјој свести обликује модел околног света, ликове маме и тате, пријатеља и непријатеља, добра и зла, свега онога на шта ће се читавог живота оријентисати као на духовни компас.

/5.12.2005/ Материнство и цртани филмови
Ликови жена – то су ликови будуће жене и мајке». И управо тако треба да се урежу у сећање, и не само у свест, него и у подсвест детета. Како дечака тако и девојчице. За девојчицу је то узор за подражавање, а за дечака је узор који у будућности треба да одабере.

/30.11.2005/ Жостово
Историја жостовског заната почиње почетком XIX века, када у низу подмосковских села бивше Тројицке општине (сада Митишчински рејон Московске области) – Жостову, Осташкову

/24.10.2005/ «Први ће показати!» И то тако да ће вам бити сасвим доста!
Некада сам мислио да је психичко здравље америчких, па и свих западних посленика културе уопште, испољено у њиховом манијачком стремљењу да све Србе прикажу као кољаче и параноичаре, врло сумњиво. Нисам дуго тако мислио.

/17.5.2005/ Српско-Руски марш
По мишљењу А. Буђаковског, најбољи марш Чајковског, бравурозно-помпезног карактера, јесте марш посвећен ослобођењу Срба од турског ига.

/15.11.2004/ Живе традиције Поморјана1
У децембру на Белом мору сунце једва стигне да се уздигне над обзорјем, и већ му је време да залази. Дан је кратак бљесак што цепа маглу. Дува северац  “полуночник”2. И чини се да снег који је све унаоколо прекрио белим брдима акумулира светлост и помало је сада одаје.

/12.10.2004/ Раjдан
Када смо тe годинe стигли да наставимо чишћeњe фрeсака усамљeнe манастирскe црквe у планини, са узвишeња насупрот манастирскe капиje дочeкао нас je лавeж у баритону од коjeг je одjeкивала клисура. ...
Ружица Росић

/25.8.2004/ “Човек као Шукшин рађа се једном у сто година...”
Споменик В.М. Шукшину, рад В.М. Кликова, отворен је 24. јула 2004. године на Алтају.

/17.8.2004/ Горска вило, сестрице уздана,



все материалы...