Друштво руских пријатеља генерала Младића са Кубања боравило је у Генераловом завичају у Републици Српској на народној светковини ‘“Кошевина, Гвозно 2015“
Једино на свету – Међурегионално Друштво пријатеља генерала Ратка Младића основано је на југу Русије, у Краснодарском крају, на Кубању – у Армавиру 2011., као реакција на хапшење и утамничење легендарног српског Генерала у хашку истражну тамницу – Шевенинген. Оптужен је да је геноцидни злочинац, зато што се супротставио америчкој-наци-нато-исламистичкој окупацији српске земље и српског народа. Суђење у Хагу и данас траје. Основни циљ Друштва је да становништво овог козачког “линејског“ краја упозна истиниту историју братског српског православног народа, да би разумели откуд слава генерала Ратка Младића и бескрајна народна љубав за његов лик и његово дело.
Убрзо Друштво је постало Покрет. A потом је уследио, посебном заслугом др Сергеја Лукаша, Оснивачки конгрес младих козака Љабинског одељења Кубањске козачке војске, на коме је организован друштвени покрет “Млади Кубања за подршку генерала Ратка Младића“ у Армавиру. Они кроз подршку Генералу “српском Жукову“, изражавају подршку и поштовање свим неправедно оптуженим српским патриотама. Многи пишу писма Генералу, и он им одговара. Размењују фотографије и поклоне.
Друштво је силно желело да делегација посети Генерала у затвору у Шевенинген. Затворске власти нису дозволиле. Али су крајем прошлог месеца, по својој и жељи Генерала дошли у Србију и Републику Српску у госте Српском комитету за одбрану генерала Младића, Генераловом родном граду Калиновику, Борачкој организацији Републике Српске, Друштву младих “Дрина – Уна“ и Амбасадорској козачкој станици у Србији да учествују у “Данима кошевине – Гвозно 2015“ .
РУСИЈА ЈЕ СВЕТЛОСТ КОЈА НАМ ПУТ ОБАСЈАВА
Већ трећу година заредом на обронцима сурове планине Трескавице, где су се 90-их водиле најжешће битке са усташко-муџахединским ратницима за одбрану Калиновика, одржава се ова народна манифестација у спомен на ратне дане, када су Војска Републике Српске (ВРС) и народ, заједнички оружјем бранили и одбранили своју слободу од непријатеља и истовремено се заједно борили да преживе и нахране себе и своје породице. Уз косидбу, у спортским народним надметањима и културно-уметничком програму учествују ратни ветерани, народ, омладина.
Колико су чврсте братске везе између руског и српског народа осетило се од првог сусрета гостију са српским народом, нарочито у Калиновику, завичају часног српског генерала Младића. Пред препуном салом Дома културе на свечаној академији у част генерала Младића и српско-руског братства, обратио се и председник Борачке организације Републике српске генерал Миломир Савчић, домаћин – начелница Општине Калиновик Милева Комленовић у надахнутом поздравном говору рекла:
“Русија је светлост која светли са истока и свима нам пут обасјава. Присуством наше руске браће и сестре Наталије, та светлост се спустила на наше мало место, које је изнедрило великог и славног војсковођу. Руски народ никада није остављао српски народ, а то не чини ни у овом тешком времену по српски народ, његове хероје и команданте. Нека успомена на храбре Русе, који су дали и животе за српски народ, буде карика у овој братској љубави међу нашим народима, који су толико блиски по вери и крви. Једино крило испод кога српски народ може наћи заклон од светске силе и неправде јесте – Русија“, што је изазвало буран аплауз публике.
О генералу Младићу, на опште одобравање, поновила је много пута речено: “Ако постоји неко питање, по коме смо ми Срби сви сагласни, то је да је Војска Републике Српске кохезиона сила српског народа, најчаснија институција и морална вертикала српске државе. Да она таква настане и остане, најзначајнији допринос дао је њен командант и херој српског народа генерал Ратко Младић. У рату тврд, строг, непоколебљив ратник, синоним части, јунаштва и правичности. И када је постао командант Војске и генерал светског гласа, никада није престао да буде оно што јесте – син Калиновика… Један тако моћан и силан дух, у једном тако ослабљеном и онемоћалом телу живи у Хагу, као да Хашки трибунал за њега не постоји. Он достојанствено живи у својој Републици Српској, у Србији, у родним Божановићима и данас овде са нама“.
Велику радост и понос изазвало је представљање гостију, чинило се као да им се читава братска Русија обраћа љубављу и заштитничким поштовањем. Гости су најпре приказали видео поздраве чланова Покрета младих пријатеља Генерала и обраћање изузетно талентованог 12-годишњег козака, песника и говорника Дмитрија Жанајева, а потом лично приносили своје поруке и дарове из завичаја: Валериј Јевгенијевич Кузњецов, генерал-мајор СССР (Москва); Алексеј Јурјевич Петрик, координатор Међурегионалног Покрета пријатеља генерала Младића, предавач на Православно-друштвеном институту у Армавиру, мајор у пензији; Сергеј Николајевич Лукаш, доктор педагоших наука, посланик у градској скупштини Армавира, директор Фонда културе козака са Кубања; Наталија Љвовна Пичурина, епидемиолог, магистар медицинских наука (Ростов на Дону); Андреј Јефимович Безручко, почасни архитекта Русије (Сочи); Јуриј Михајлович Петрик, спортиста (Москва).
Први дан, пун утисака, завршили смо заједничком вечером са много здравица, у обновљеном хотелу , коме је ново име, не случајно, баш “Москва“! Овом приликом договарамо се о административним припремама братимљења Армавира и Калиновика, што је опет жеља генерала Младића, наишла на позитиван одјек у Армавиру. Договарали смо се и о новим облицима сарадње и сусрета: економских, друштвених, спортских…
ПУТЕВИМА СРПСКИХ ДРЖАВА
У бележницама наших драгих браће-гостију остало је обиље чињеница о местима и светињама, које смо посетили, или кроз које смо пролазили. Они ће вероватно то објавити опширније, нешто ћемо сложити у руско-српску књигу, а ја ређам тек основне најзначајније детаље…
Почели смо посетом блиставог Храма посвећеног Светој Петки на Пет језера, испред Бијељине (саграђен 2013.г), јединствен по сличности са руским манастирима, а у крипти су осликане фасцинантне фреске, посвећене руским светитељима: Св.Серафиму Саровском, Св.Матрони, Св.Сергеју Радоњешком, Светим царским мученицима Романовим, Александру Невском, Митрофану Вороњешком…
Манастир Папраћа је на путу према Шековићима, односно, манастиру Ловница. Изградио га је још у 12 веку краљ Драгутин, брат Светог српског краља Милутина. Сачуване су фреске тек из 16. века, јер су старије спаљене и порушене у ратовима и похарама. Остао је да се памти по великом злу Ферхад бег, коме је манастир сачувао породицу када је турска војска била поражена код Будима, после Аустријско-турског рата (1717-1723.), а он, уместо захвалности, пред султаном оптужи да су му српски монаси отели децу и жене. Зато Турци спале манастир и побију више од 40 монаха. Иначе, из околине манастира Папраћа потичу бака и мајка руског цара Ивана Силног, односно, Грозног.
Манастир Ловница су изградили Немањићи, 1320. И њега је подигао краљ Драгутин. Најстарије сачуване иконе и иконостас су из 1576. Пре десет година је обновљен и реновиран. Годишње манастир посети преко пет хиљада верника. Ловница је велика и чудотворна светиња. За време прошлог рата овде је генерал Младић имао своје ратно командно место.
Одатле према Калиновику, путујемо преко Власенице, Хан Пијеска, Соколца, Лукавца. Пред Сарајевом залутасмо, па пролазимо кроз центар Сарајева. Успут показујем “знамениту“ пијацу Маркале, адресу лажираног бомбардовања; пролазимо кроз Добровољачку улицу, где су страдали невини војници ЈНА; на некадашњој касарни ЈНА „Маршал Тито” стоји име америчке амбасаде, а на другој половини Глобал универзитет „Кампус”. Иза ограде се види очувана статуа Јосипа Броза Тита – добар призор за фотографију.
За Калиновик са главног пута за Фочу и Вишеград, скрећемо код Доброг Поља на кривудави, шумски пут. На улазу у Калиновик показујем гостима ограду војне касарне још из аустроугарских времена. До последњег рата ту се настанила Југословенска народна армија, током рата ВРС, а данас – је ништа.
Већ је ноћ преузела дан, али нас у Калиновику дочекује народ, пред њима начелница општине Милева Комленовић. У Дому културе учествујемо у поменутој Свечаној академији посвећеној руско-српском пријатељству.
На дан Кошевине идемо на литургију у једину овдашњу цркву. Саграђена је 1888. на темељима много старије светиње. Одржан је парастос изгинулим војницима ВРС на Трескавици и у БиХ. У спомен-соби, посвећеној припадницима чувене Гардијске бригаде и свим изгинулим у борби за одбрану Калиновика, положили смо цвеће и уписали се у Књигу сећања.
Другог дана посетили смо Божановиће, родно село генерала Младића. Од његове родне куће остали су само трагови темеља. Наши гости узели су овде прегршт земље, коју ће однети у сва четири града одакле су дошли, и са љубављу биће развејана, “као симбол вечног јединства наших народа“, како рече Наталија Љвовна. А у Вишеграду на Градском гробљу Мајдан делегација је земљу, коју је по идеји Сергеја Лукаша донела из Русије, положила на гробове и код Споменика руским добровољцима, који су погинули за слободу српског народа, у Републици Српској.
“Овим чином поручујемо и српском и руском народу да смо једно, ма како нас у историји покушавали туђини и иноверни да деле. Донели смо у Републику Српску руску земљу и она овде остаје вечно, сједињена са овом српском земљом“, рекао је Алексеј Петрик, и додао да ће и на руском гробљу у Београду оставити прах руске земље, да се тако део Русије развеје по читавој Србији.
Република Српска – херојска земља, то је српски Стаљинград!
Делегација је два дана боравила у Андрићграду у Вишеграду, уживајући у лепотама и историјским казивањима о судбини овог града од давнина до данас. Тако их је руководство Борачке организације РС упознало са истином о ратним збивањима на територији БиХ, Подриња, Вишеграда, али и са изворним истинитим казивањима о масовним муслиманским убијањима Срба у Сребреници, Братунцу, Скеланима, Залајзу од 1992. до 12. јула 1995. године.
У повратку за Београд посетили су манастире Добрун и Дражевина. Само један дан у Београду био је премало да се такну сва она места која смо предвидели да делегација посети: новоизграђени споменик цару Николају Романовом, Светосавски храм и изложбу која је приређена Романовима у част у скрипти Храма, Руско војничко спомен гробље, Руски некропољ борцима Првог светског рата и умрлим грађанима који су избегли из Русије двадесетих година прошлог века, Спомен гробље ослободиоцима Београда у Другом светском рату.
А били смо и гости Спортског друштва и фудбалског клуба “Црвена звезда“ – један од два спортска српска заштитна знака.
Да би читав програм добио и свој шири значај, делегацију је примио заменик градоначелника Београда, Андреј Младеновић и водио са нама дуги и срдачни разговор.
За крај: можда је врхунац узбуђења, урезан за читав живот био изненадни телефонски разговор генерала Ратка Младића са свим члановима делегације. У хотелу “Москва“, пред растанак, после последње здравице за срећан пут, позвао је Генерал сина Дарка да пита како се одвија Кошевина и како су нам браћа. Преузела сам телефон и “рапортирајући“ о сваком појединачно, предајем им телефон да разговарају са Генералом… Сви су устајали и у стојећем положају одговарали на питања Генералова и примали његове задатке. По завршетку – сви, па и сам генерал Кузњецов, били су озарени и у неверици да им се и ТО десило…
А на растанку, Наталија Пичурина закључила је:
“Ова посета је била моћни програм у којем је све било важно. Али најважније – изузетна земља. Република Српска – херојска земља, то је српски Стаљинград! И Младић у том рату – велики победник, чије име и дело је спасао не само Србију, већ читав словенски свет. Будући да сам већ била у Републици Српској, знам много! Младић – епохална фигура, то је тело и крв овој земљи. Стога је историјски дуг Русије – да спасе генерала од Схевенингена.“
Љиљана Булатовић Медић
Јули/август, 2015, Београд
