Обим девизних и златних резерви Банке Русије износио је на дан 25. јуна 87,9 милијарди $ приближавајући се историјском рекорду забележеном 13. фебруара текуће године на нивоу 88 милијарди $. Према изјави првог заменика председника ЦБ РФ (Централне банке Руске Федерације) Алексеја Уљукајева, пораст девизних и златних резерви ће у другој половини 2004. године износити најмање 10 милијарди $. По мишљењу аналитичара, опсежна куповина долара САД на унутрашњем тржишту изазвана је потребом “обуздавања јачања рубље”.
Таква политика ЦБ сасвим одговара економском курсу Ј.Т. Гајдара утемељеном још 1991. године. Одговара ли садашњем економском изазову пред којим се држава налази да ли организовати индустријску модернизацију или и даље остати поуздани сировински додатак западне економије? Тенденције у државној финансијско-економској политици показују да је модернизација за садашњу економску власт претежак задатак. У светлу пораста резерви: кредитна стопа и даље остаје исто онако недоступна већини предузетника и становништва; инфлација вишекратно премашује показатеље развијених земаља; у новчаном оптицају доларска маса премашује рубаљску. А и расту ли резерве реално изражено? Јер, девалвација долара доводи до смањења вредности резерви пошто су оне углавном у доларима САД (резерве злата = 3,7 милијарди $).
Очигледно да садашњи руски финансијски систем недопустиво зависи од стања финансијко-економског система запада. Ако дође до пада долара, у САД ће настати још једна криза, а у Русији катастрофа пошто су акумулисана средства Американаца углавном у акцијама, а код житеља Русије у доларима.
Да ли је могућа промена смерница у државној финансијској политици? Да, могућа је ако се сетимо да се извозни потенцијал Русије састоји из високо ликвидне корпе роба (нафта, гас, метали), а позитивни спољнотрговински салдо достиже 50-60 милијарди $ годишње. Како учинити да рубља буде конвертибилна и поуздано обезбеђена том корпом роба? Задатак је сложен, али технички решив ако постоји политичка воља највишег руководства земље, што потврђује домаће искуство двеју успешних финансијских реформи у 20. веку. Ако немамо сопствене висококвалификоване кадрове за решавање тог задатка, не треба заборављати да отворена економија омогућава не само одлив мозгова и капитала из земље, него и могућност ангажовања стручњака било које струке из иностранства. Све у свему, житељима Русије је свеједно какви ће стручњаци (по националности или држављанству) технички решавати проблематичне задатке земље, јер је 15 година прелазног периода показало да су чиновници високог ранга с исконски руским презименима својом некомпетентношћу и поткупљивошћу способни да отаџбини причине ништа мању штету од других душмана. Заиста је важно само то да идеологија (систем погледа и идеја који разоткрива садржај циљева) решавања проблема пред којима се земља налази буде формулисана на бази вредности традиционалних за Руску Државу.
Очито је да је већ време да финансијско-економске власти са примитивне политике акумулисања девизних резерви пређу на реалну реформу новчано-кредитног система способну да обезбеди финансирање модернизације националне економије.
