У борбеној посади били су: 1. руковалац гађања потпуковник Золтан Дани 2. помоћник руковаоца потпуковник Ђорђе Аничић и мајор Борис Стоименов 3. официр за вођење ракета капетан I класе Сенад Муминовић 4. оператори ручног праћења старији водник Драган Матић и старији водник Дејан Тиосављевић 5. старешина ракетне батерије потпоручник Дарко Николић 6. командир осматрачког радара водник I класе Владимир Љубенковић 7. командир извора за напајање старији водник Ђорђе Малетић
Изенадила ме је вест да је Дејвид Голдфејн именован за команданта Америчког ратног ваздухопловства. Да сам у могућности, честитао бих му!”, била је прва реакција Золтана Данија, пензионисаног пуковника противваздушне одбране Војске Југославије, који је командовао Трећим ракетним дивизионом ПВО у ноћи у којој је 1999. године оборен авион Ф-16, којим је пилотирао Дејвид Голдфејн.
Иако је од НАТО агресије прошло 17 година, Золтану Данију је и даље у живом памћењу сваки минут дуге мајске ноћи 1999. године, када је оборен авион Ф-16, а Голдфејн спасен у спектакуларној акцији америчке ратне авијације.
„Те ноћи нашу јединицу посетио је генерал Љубиша Величковић (погинуо 1. јуна 1999. за време обиласка ракетних батерија у селу Омољица) како би војницима пружио моралну подршку. Око 23 часа десио се први налет авиона али ниједан није ушао у „зону уништења”. Иако је моја смена трајала до поноћи, када ме је заменио потпуковник Бошко Дотлић у улози извршиоца гађања, неписано војничко правило гласи да нема одласка са положаја док је генерал у јединици. Поноћ је увелико прошла када је генерал Величковић рекао: „Ја сам мислио да ћете ноћас погодити барем један авион, али ми се чини да сам погрешио у процени. Зато одлазим кући!”. Покушали смо да одложимо његов одлазак речима да ускоро очекујемо нови налет авиона, али је генерал Љубиша Величковић ипак отишао са положаја. Мислим да није прошло ни неколико минута од његовог одласка када смо у тихој мајској ноћи чули ново зујање авиона. „Хајде Бошко, скини га!”, коментарисали смо са присутнима испред школе у Карловчићу и у том моменту полетела је ракета”, присећа се Золтан Дани.
Након неколико секунди Ф-16 је био у пламену и почео да пада, а пилот покушавао да напусти ваздушни простор бивше Југославије и домогне се територије БиХ. Међутим, пошто је брзо губио висину пао је близу села Накучани код Шапца. Пилот Дејвид Голдфејн успео је да се катапултира и приземљи у атару поцерског села Синошевић.
Голдфејн је у време обарања 1999. године био командант 555 сквадрона из Авијана
„Након мање од сата почиње спектакуларна акција спасавања пилота Голдфејна у којој је учествовало више од 30 хеликоптера и авиона америчког ратног ваздухопловства који су константно „сипали” ватру како би спречили прилазак пилоту. ЦСАР тим за борбено трагање и спасавање НАТО-а успео је да лоцира и покупи обореног америчког пилота и безбедно га извуче до аеродрома у Тузли, одакле је пребачен у Авијано. Голдфејн је у то време био командант 555 сквадрона из Авијана”, прича Золтан Дани.
Након те мајске ноћи, Золтан је сазнао ко је био оборени пилот из Ф-16, али никада се није чуо са Дејвидом Голдфејном.
Золтан Дани je је командовао Трећим ракетним дивизионом ПВО, 250. ракетне бригаде и 27. марта 1999. године, када је његова јединица оборила „невидљиви” Ф-117 и пилота Дејла Зелка у атару сремског села Буђановци.
Дванаест година касније Золтан се поново срео са пилотом Дејлом Зелком, на иницијативу редитеља Жељка Мирковића који је желео да сними документарни антиратни филм „Други сусрет”. У овом документарцу редитељ је забележио дирљив сусрет два пензионисана војника који се десио у пекари у Скореновцу, коју је Золтан отворио након одласка у пензију. Њиховом сусрету претходила је дуга интернет преписка у којој су војници размењивали и сећања на ту мартовску ноћ која је обележила њихов живот.
Зелко је пре четири године дошао на премијеру документарног филма „Други сусрет” и том приликом је био гост Золтанове породице. У кофер препун успомена који је унео у дом породице Дани, Зелко је спаковао и прекривач који је ручно исплела његова супруга и у чијем се центру налази осмоугаона звезда која представља мир у свету и пријатељство. Ни Золтан ни Зелко више нису у професионалној служби – Дејл је у пензији и ради у једној приватној компанији за израду седишта у путничком авиону, а Золтан након пензионисања и има приватно предузеће.
„У пензију сам отишао на сопствени захтев 2004. године. На моју одлуку пресудно је утицала уредба о наглом смањењу војног кадра, али се моје разочарење војском гомилало годинама пред пензију. Након запажених резултата током НАТО агресије, када сам командовао Трећим ракетним дивизионом ПВО који је оборио чувени „невидљиви” 117 , а потом и авион Ф-16, распоређен сам на место далеко испод својих професионалних компетенција. Отишао сам у пензију да бих поштедео себе нервирања, покренуо сам породични бизнис који нам је помогао да супруга Ирен и ја изведемо наше троје деце на пут. А са новим командантом америчког ратног ваздухопловства Дејвидом Голдфејном радо бих попио кафу и питао га како се осећао док су га спасавали”, каже Золтан Дани.
Катарина Ђорђевић
