Главная страница

Мы в соцсетях











Песни родной Сербии







.......................




/29.10.2023/

Пономарјова: Неизбежно је даље активирање можда и судар спољних играча на Балкану

 

     
     
     
     

АКТУЕЛНЕ СУ И ДАНАС БИЗМАРКОВЕ РЕЧИ: «КАД СЕ ЕВРОПА РАЗБОЛИ - ОНА ПРЕПИСУЈЕ ЛЕКОВЕ БАЛКАНУ»

     

 

     

Многи проблеми Европе решавани су и решавају се на рачун Балкана. Умесно је подсетити се и речи Валентина Пикуља из дивног романа „Имам част“: „Игла компаса Европеколико год да је тресемома колико да на њу делујемо другим магнетима, и даље ће показивати право на Балкан”

     

После 24. фебруара 2022. године, састав кључних спољних играча на Западном Балкану остаје исти – Велика Британија, ЕУ, Кина, Русија и САД. У овој фази, сви главни спољни играчи задржавају присуство и утицај у региону у пуној мери. Међутим, западни блок и Кина имају потенцијал повећања утицаја у блиској будућности. Ресурси Русије у овом правцу су под знаком питања

     

Највећа активност Запада и Русије је око БиХ. Интензивирање напора на обе стране доводи до заоштравања унутрашњих противречности и ескалације босанског конфликта, што ће највероватније изазвати спољну интервенцију. Главни покретач овде је западни блок – његове акције су превентивне природе, а руске акције ће бити реакција на догађаје

     

Србија се такође налази у равни борбе за доминантан утицај у њој Русије и Запада, са укључивањем Кине у ту конкуренцију. Снага проруског (или антизападног) јавног расположења ставила је Србију на друго место после Босне, где је пропорционално мањи руски утицај, што значи да му је технички лакше парирати, и тиме је (Србија) удаљена од првог удара, ако се таква неопходност појави код спољних играча

     

_____________________________________________________

     

        РEПУБЛИКА Српска је од 23. до 27. октобра центар научне мисли у области међународних односа и безбедности.

     

        У Бањалуци се одржава манифестација "Балкански дијалог 2023", коју организује Фондација за јавну дипломатију "А. М. Горчаков". Научници и стручњаци, чија су имена позната широм света дебатују на бројним сесијама. Јелена Пономарјова, председник Међународног института за развој научне сарадње, професор Катедре упоредне политологије МГИМО Министарства иностраних послова Русије, доктор политичких наука, говорила је у ексклузивном интервјуу за „Росијскују газету” о томе зашто је Балкан кључна карика европске безбедности.

     

        Зашто је Балкан толико интересантан за главне међународне чиниоце?

     

        Јелена Пономарјова: Балкан је заиста кључна карика европске безбедности. Многи проблеми Европе решавани су и решавају се на рачун Балкана. Није случајно да су данас посебно актуелне речи Ота фон Бизмарка – „Кад год се Европа разболи, она преписује лекове Балкану“. Такође је умесно подсетити се и речи Валентина Пикуља из дивног романа „Имам част“, ??где је аутор забележио следеће: „Игла компаса Европе, колико год да је тресемо, ма колико да на њу делујемо другим магнетима, и даље ће показивати право на Балкан.”

     

        Балкан је био и остао посебно густа зона по броју играча, где су интереси свих водећих учесника светске политике замршено испреплетени. Украјинска криза је заоштрила балканску агенду и оживела замрзнуте сукобе не само унутар граница регионалног поља, већ и изван њега. У директној зависности од исхода оружаног сукоба у Украјини и независно од њега, судар или, у најмању руку, активирање спољних играча у балканском правцу изгледају неизбежни.

     

        Како данас изгледа однос спољних снага у региону?

     

        Пономарјова: После 24. фебруара 2022. године, састав кључних спољних играча на Западном Балкану остаје исти – Велика Британија, ЕУ, Кина, Русија и САД. У овој фази, сви главни спољни играчи задржавају присуство и утицај у региону у пуној мери. Међутим, западни блок и Кина имају потенцијал повећања утицаја у блиској будућности. Ресурси Русије у овом правцу су под знаком питања.

     

        Истовремено, напомињем да је улога САД у балканским перипетијама, посебно по питању Косова - „сопствена игра” Вашингтона, често у супротности не толико са политиком Брисела, колико са политиком Берлина, Лондона и Париза. Додаћу да на Балкану подела иде много дубље него само дуж осе САД-ЕУ, што су балканисти приметили и што се већ огледа у званичној руској реторици.

     

        Такође бих желела да скренем пажњу на посебну улогу Велике Британије – историјски самосталног чиниоца на Балкану и глобалног играча у сенци. Присуство Лондона је врло често скривено, али у ствари он активно учествује у обликовању локалне политике и форматирању балканске агенде.

     

        Притом, важно је разумети да иако Велика Британија и САД често играју против ЕУ заједно и одвојено, у контексту заоштрене конфронтације са Русијом, позиција савезника изгледа чврста, барем у балканском правцу.

     

        Где су главне тачке турбуленције на полуострву?

     

        Пономарјова: Највећа активност Запада и Русије је око Босне и Херцеговине. Интензивирање напора на обе стране доводи до заоштравања унутрашњих противречности и ескалације босанског конфликта, што ће највероватније изазвати спољну интервенцију. Главни покретач овде је западни блок – његове акције су превентивне природе, а руске акције ће бити реакција на догађаје.

     

        Други „чвор“ је Србија и тињајући конфликт на Косову. Током године, више пута се појављивала стварна или потенцијална могућност повратка конфликта у акутну фазу. Притом, Србија се такође налази у равни борбе за доминантан утицај у њој Русије и Запада, са укључивањем Кине у ту конкуренцију. Снага проруског (или антизападног) јавног расположења ставила је Србију на друго место после Босне, где је пропорционално мањи руски утицај, што значи да му је технички лакше парирати, и тиме је (Србија) удаљена од првог удара, ако се таква неопходност појави код спољних играча.

     

        Каква је ту политика Пекинга?

     

        Пономарјова: Кина је дуго била, ако не у сенци, онда бар ван главног фокуса балканске игре. Запад отворено позиционира кинески утицај у региону као непожељан и посматра га у истом светлу као и „руску претњу“. О Кини можемо да причамо дуго. Главно је да она све више истискује традиционалне играче на Балкану, заузимајући већ дуже време треће по значају место у региону.

     

        Како прогнозирате развој ситуације на Балкану?

     

        Пономарјова: Текућа криза је додатно нагласила дубоку зависност Балкана од спољних сила. Зачудо, и данас, после скоро век и по од Берлинског конгреса, можемо са сигурношћу констатовати да су највеће државе, међународни војно-политички блокови и економске уније, у складу са својим интересима, овде повлачили и повлаче границе, одређивали и одређују изглед политичких режима, идеологија и економских система, покушавали су и покушавају да реше међуетничке и међудржавне сукобе настале њиховим сопственим деловањем. Истовремено, управо је криза отворила могућност избора државно оријентисане путање у маратону балканских нација: многе од њих још увек имају шансу да заузму достојно место у мултиполарном свету.

     

        Александар Борисов   

     

         Превео В.К.

     

   

     
     
     



Просмотров: 860