Главная страница

Мы в соцсетях











Песни родной Сербии







.......................




/28.7.2006/

Манастир светог Димитрија



     

      Географски положај

      Манастир светог великомученика Димитрија мироточца, налази се на шест километара југозападно од Беле Паланке, недалеко од античког пута за Скопле и Солун, измену древних села Дивљане и Мокре. Смештен је у подножју југоисточног дела Суве штанине, подно Дивне Горице чије се шумовите падине спуштазу до манастирских лива-да, на 450 метара надморске висине, одакле се пружа јединствен поглед на Сврлишке планине и Шљивовички врх

     

      Ранохришћански период и свети Никита Ремизијански

      Сматра се да назив Дивљана потиче од латинске речи Divus - Бог. У манастиру је забележен вепи број античких споменика од којих се могу видети два капитела. На једном од аих налази се ранохришпански једнакокраки крст у прстену на предњој страни и стилизованим знаком омега по свим вертикалним ивицама. Прво манастирско братство је у 4. веку основао-свети Никита епископ Ремизијански, велики просветитељ и разобличител> бројних јереси тог доба. По неким писаним изворима н.егове мошти почивају у кругу манастира.

     

      Манастир после велике сеобе Словена

      Неколико бекона по доласку Словена, са почетком њихове христијанизације почиње обнова ове светиње. Центар обновльеног црквеног живота у средњем понишављу смештенје у манастиру Св. Димитргуа што потврђује и повеља цара Василија II из 1019.

     

      Велики задужбинари

      Крајем 14. и почетком 15. века браће Мрњавчевић обнављају манастир који наставка традицију духовног центра у овом региону.

     

      Нова обнова

      Након бројних рушења и обнова, 1862. године у манастир је дошао протосиђел Агатангел, и уредио манастирско имање а поред трошног конака 1874. саградио нови који су Турци запали. Међутим, по ослобођеньу од Турака, Агатангел је 1878. повео нову обнову у којој су узели учешпа сви грађани општине Бела Паланка. Темељ новом храму је освећен марта 1878, те је средњевековна црква дужине 10 м остала у средний новог храма који је освећен 1902, а завршен 1908. Из старе цркве у нову су пренете четири древне иконе: Господа Исуса Христа и Пресвете Богородице, Св. Димитрија и Св. Јована Крститеља. Нови храм спада у ред најакустичнијих у Србији, а можда и на Балкану.

     

      Окупација

      За време окупације 1915-16, Бугари су опљачкали и оштетили манастир и тада нестаје стари запис овдашњих монаха о боравку Светог Саве Српског у овој светињи и околини.

     

      Руско монаштво

      После Октобарске револуције из Русије беже и долази у манастир велики број руских монахиња, официра и доктора. Живописали су и уредили нови храм и подигли зимску црквицу посвепену светом Серафиму Саровском чудотворцу.

     

      Манастирске светиње

      Свети Николај Српски 1935. доноси делић Часног Крста Господњег и мошти светих Кирика и Јулите.

     

      Доба комунизама

      По одласку руског монаштва, пред II светски рат, у манастир остају српске монахиње. Након рата комунисти покушавају да застраше сестринство (између осталог и претњом стрељањем) и отимају скоро сву имовину тако да данас поседује 13 хектара. У манастиру је постојало и обданиште за ратну сирочад. Нова звонара са три звона коју је на Петровдан осветио владика нишки Г. Г. Иринеј, подигнута је 1977.

     

      Обнова

      Данас је манастиру потребна помоћ за комплетну обнову. Друштво пријатеља манастира као и многи добротвори изналазе бројне начине да помогну. Позивамо и Вас да дате свој доприност у обнови ове древне светиње.

     

      Ваше сугестије и предлоге

     можете слати на адресу:

      Манастир Св. вел.муч. Димитрија

     село Дивљана, 18310 Бела Паланка


      Телефон : 018/856-151

     

      Вашу новчану помоћ можете уплатити

     преко текућег рачуна манастира:

      Manastir sveti Dimitrije

      Divljane

      18310 Bela Palanka

      Niska banka AD Nis

      SWIFT: NISKCS22

      IBAN: CS73 235020900010102086

     

      Ко Цркви даје Богу позајмљује -Богу који никоме не остаје дужан.

     

     

     

      Како стићи у Дивљански манастир?