Последњих година Балканско полуострво је често извор светских новости. Што се тиче Русије, најчешће се извештава о редовним специјалним операцијама ,,Гаспрома'' о изградњи нових стотина и хиљада километара цеви. Али...

Порекло бородинског хлеба права је загонетка. Чак је и име онога ко је први испекао овај хлеб обавијено тајном. О томе постоје три легенде. Према првој, рецепт се приписује неутешној...

Анатолиј Алексејевић Кљосов, дугогодишњи професор биохемије на универзитету Харвард и један од водећих стручњака у свету за ДНК-генеалогију, говори за „Геополитику“ Лепенски Вир и Винча заиста су колевка европске цивилизације –...

Српско Удружење Ћирилица Београд не бежи од фотеље, али се ипак за борбу поштовања Устава и разних закона о поштовању писма бори онако како то борба налаже, на бојишту и...

Пишући о руској древној књижевности и о Гогољу као “Ризницама Свете Русије” ставио сам пред себе тежак задатак, да када сам рекао “А”, морам да кажем и “Б”. Што значи, ако сам довео руску књижевност у везу са “Ризницама Свете Русије”, онда из мора руске православне књижевности мора да се издвоји бар још једно име као истинска ризница Свете Русије – Фјодор Михаилович Достојевски.

Песма српског ђенерала Здравко Толимира - једног од Срба заточених у Хагу

У серијалу Ризнице Свете Русије, повремено ћемо писати и о неким заиста необичним и несвакидашњим руским светињама, на жалост не баш познатим српском читаоцу. Међу такве светиње свакако можемо убројати Костомаровски женски Спаски манастир у Костомарову, један од најстаријих руских манастира основан још пре великог Крштења Русије и нешто више о овој несвакидашњој светињи рећи ћемо у редовима који следе.

Из романа „САН МИКОЈАНОВ” Биљане Живковић

Поводом 1150 година ћирилице у Руском дому у Београду 29. маја 2013. одржан је међународни скуп књижевника, културних посленика, представника медија – посвећен односима Србије и других словенских земаља са Русијом, ради формирања јединственог европског и светског ћириличног пространства.

Са великим задовољством Вас обавештавам, да је у српској престоници од 25.03 почела са радом нова национална књижара ,,Традиционална књига'' у улици Крушедолској 1Б недалеко од Храма Светог Саве.

Велика руска православна књижевност представља једну органску целину, која ме подсећа на неко огромно дрво. Корен тог дрвета, из чијих се жила храни и стабло и разграната крошња, представља величанствена руска древна књижевност, о којој смо нешто већ писали у овом серијалу. Стабло тог дрвета, као једна чврста спона која спаја корен са огромном разгранатом крошњом, представља Николај Васиљевич Гогољ.

Београд – Роман Веселина Џелетовића „Српско срце Јоханово“ истинита је прича о Немцу који у грудима носи срце Србина киднапованог на Косову током побуне ОВК. Роман је постао познат тек када га је на Правном факултету у Београду пре две године промовисала италијанска новинарка Марија Лина Века, аутор „Вучјег срца“, приче која се такође бави Косметом и трговином органима.

Благодатна земља јужних Словена Србија (Сребрна Руска) дочекала је Руске мисионаре гостољубивим загрљајима. Сместивши се у згради Руског дома, подигнутог у доба Руског егзодуса после трагедије 1917. године, почели смо да се спремамо за постављање изложбе фотографија које смо донели са собом, а које осветљавају рад јединствене појаве Руске културе: живот и стваралаштво вајара Вјачеслава Михајловича Кликова.

Књижевник Милован Витезовић приредио нам је велику радост. На сајму књига 2012. представљена је књига Свети Сава у руском царском летопиосу. Слободно се може рећи да је ово књига векова. Понајвише због тога што нам открива вековне тајне нашег српског бића.

Поноћ. Тишина. Само шум лишћа и жубор реке, као и лепет воденичког точка нарушавају ноћни мир. Јарко блиста пламен дебеле свеће, ритмично се окреће воденички жрвањ... Сељак који је довезао жито да меље полако пада у сан... Одједном се жрвањ сам од себе заустави, воденички точак замре, свећа се угаси и негде у даљини чује се отегнуто завијање вукова.

Део дипломског рада „Књижевна мистификација А. С. Пушкина“, одбрањеног 1976. године на Московском државном универзитету „М. В. Ломоносов“ – ментор доцент В. Н. Турбин

Одржан Округли сто „Прогони уметника и научника који су сликали, говорили и писали о древној словенској историји”

Србија је, већ, дуги низ деценија, талац политичких монструма на власти у својој, властитој, држави! А српски народ колатерална штета у борби између тих, алавих, авети којима је једина светиња лична промоција њихове партократске, лоповске, „фамилије“.

У Москви, која има више становника него многе европске државе, запутио сам се, те 1974. године, према Вагањковском гробљу где је 31. децембра 1925. године сахрањен убијени златокоси и златоусти Сергеј Александрович Јесењин, чија је ликвидација од стране бољшевика приказана као троструко самоубиство у петроградском хотелу „Англетер“.

Одржан Округли сто „Прогони уметника и научника који су сликали, говорили и писали о древној словенској историји”